Čiji je Šabac?

 

,,Šabac je jedini slobodan grad u Srbiji”, poznata je izreka kojom se hvale šabački opozicionari i deo građana koji tvrdi da misli svojom glavom, pošto je Šabac jedini grad gde na vlasti nije SNS. Hajde da u svetlu najnovijih dešavanja u gradu proverimo koliko je to tačno.

Ko nije upoznat, Gradska uprava Grada Šapca najavljuje velike infrastrukturne projekte u gradu zatvaranjem za motorna vozila desne strane ulice Trg đačkog bataljona i drugog dela Karađorđeve, rekonstrukciju Masarikove i još nekoliko ulica. Za te projekte biće izdvojeno 10 miliona evra IZ LOKALNOG BUDŽETA.

Na blogu sam u više navrata  pisao o tome kako su takvi projekti, bez detaljno isplaniranog saobraćaja nakon radova, napravili velike probleme u saobraćaju.
O Karađorđevoj sam pisao ovde.
O ul.Kralja Aleksandra sam pisao ovde.
Svi ti projekti, od rekonstrukcije trga pa do izmeštanja parkinga u Karađorđevoj, pompezno su najavljivani kao projekti koji će podići nivo življenja u gradu. Koliko je podignut taj nivo govori činjenica da su samo stanari Kralja Aleksandra, Sremske i Vojvode Brane skupili više od 400 potpisa zbog pretvaranja dvosmerne u jednosmernu ulicu. Sad nam se potpuno  zatvaranje dve ulice u samom centru grada za saobraćaj motornih vozila najavljuje kao lepše i modernije. Sa čije tačke gledišta i da li su pare poreskih obveznika mogle drugačije da se utroše pokušaću da razrešim u redovima ispod.

Krenućemo od epicentra grada. Na ,,velelepni trg”, za koji oni koji su ga projektovali sami kažu da je kopija trga u Kopenhagenu, naslanja se dvorište Bokserskog kluba ,,Mačva” (tako ga zovu, iza zgrade u Cara Dušana 14). Evo slika tog dvorišta iz januara meseca 2019.

Kako je izlazak iz tog dvorišta rešen, protivno saobraćajnim propisima možete videti na slikama ispod. (linija između kružnog toka i pešačkog prelaza mora biti puna, jer se ovako vozači direktno iz dvorišta uključuju u kružni tok) Pogled sa ,,velelepnog trga” na dvorište.Između je još jedno trošno dvorište, valjda Cara Dušana broj 10.Pogled kada se dalje ide trgom.Pogled na dvorište iza.Pre par godina renovirani hotel u staklu i ruine iz dvorišta, ,,umetnost” modernog i ruralnog.

Znači, gradska vlast se kurči kopiranim trgom (koji, po meni, bez zelenih površina i nije trg već plato), na koji se naslanjaju ruine.

Iza tog dvorišta se nalazi ulica Kralja Petra I. Pogled prema Barama. Pogled prema dvorištu, gde se vidi da bi ulica trebala da izađe baš na kružni tok, koji je naspram solitera.U nastavku ulice, posle ukrštanja sa ulicom Kneza Lazara, odavno je trebala biti probijena ulica koja bi se sastavljala sa ul.Jose Kurtovića. Pošto nemam dron, evo na mapi grada kako to izgleda.

Zar onda nije prioritetno da se reši kaljuga u centru grada, nego zatvaranje desnog kraka ulice Trg đačkog bataljona? Zašto gradska vlast nije uložila pare da se otkupi zemljište od vlasnika dvorišta i ulica Kralja Petra I spoji sa Cara Dušana? Time bi se rešilo i parče slepe ulice, koje se nelogično zove isto ul.Dr Andre Jovanovića iako se uključuje u tu ulicu, gde stanari svakodnevno imaju problema zbog parkiranja bahatih vozača, koji bi da vozilom uđu u teretanu na kraju ulice da bi snažili svoje telo na spravama za vežbanje, a prevelik napor im je da pređu pedesetak metara peške.

Tako bi se rešili mnogi, mnogi problemi. Zar spajanje ulica i rešavanje parkiranja u centru  grada sa podzemnom garažom (može i na roze), inače ranije planiranom na delu trga, nije logičnije nego zatvaranje još jedne ulice i pravljenje pešačke zone 50m od već postojeće? Postoji li uopšte logično objašnjenje zašto se pravi pešačka zona? ,,Pešaci se sudaraju u centralnoj pešačkoj zoni, pa im je neophodna još jedna, zar se sa slike ne vidi?”

Ako Šabac nema široke trotoare i parkove za šetanje onda stvarno ne znam da li živim u istom gradu sa gradskom vlašću. Osim toga, kojom magijom će saobraćaj, koji se jedva odvija jednosmernom ulicom, normalno odvijati kada se ta ulica pretvori u dvosmernu (levi krak ul.Trg đačkog bataljona)? Koliko je projektovano vreme čekanja između 14 i 15 časova na uključenje u Cara Dušana: 5, 10, 20 minuta? Je li neko uopšte izlazio na lice mesta i video svakodnevne gužve, ili su to opet majstori kompjuterske animacije proračunali da gužvi neće biti? Sadašnja parking mesta koja se nalaze na ulici, će se ukloniti, ALI GDE? Pominje se javna garaža na dve ili tri etaže kod Velikog parka (na sastavu ulica Nova 3 i parka), što znači da će stanari zgrade u Trg đačkog bataljona 3 i 5 morati vozila da ostavljaju 200 metara od zgrade, pošto im je iza zgrade parking za organe Gradske uprave i MUP-a. Na njihovom mestu bih zahtevao da se parking za organe uprave izmesti upravo u tu gražu, pa kada je to toliko sjajno rešenje neka oni pešače tih 200 metara do posla. Da sve bude lepše, Sremska ulica je sada jednosmerna od J.Veselinovića prema ul.Trg đačkog bataljona, tako da će morati od svoje zgrade da prođu kroz kružni tok kod Doma JNA, uđu u Kralja Aleksandra, prođu kroz Vojvode Brane i izađu na Sremsku da bi došli do te garaže. Gužvu u Vojvode Brane, nastale rekonstrukcijom Kralja Aleksandra, neću da pominjem, ali prepakovati kaldrmu u Sremskoj, a ne prepakovati u Vojvode Brane, koja na nju izlazi, to je van svake pameti. Što se tiče gradske tržnice, čekam da se gradski urbanista oglasi i kaže da je predviđeno da se dostava robe iz sela i sa kvantaša vrši helikopterom.

Kao što rekoh, davno je trebala biti probijena ulica od Kralja Petra I do Kajmakčalanske, ali komunisti nisu hteli da plate realnu cenu, koliko čujem ni ,,demokrate”, a u međuvremenu je tu niklo nekoliko zgrada (ulica Jose Kurtovića direktno udara na sivu i kuću pored nje). Ne znam ni gde stanari iz ove bež zgrade desno imaju predviđen parking, ali da se ne ponavljam.

Kako ulica Jose Kurtovića izgleda možete videti na slikama ispod (slikano 29.1.2019.). Sokak, nije garavi već blatnjavi,  kojim se okolo izlazi na ul.Kneza Lazara.

E sad, koliko čujem, gradska vlast je prilikom rekonstrukcije Kajmakčalanske htela da spoji ul.Jose Kurtovića i Kneza Lazara, odnosno da se izađe na Kralja Petra I, ali je vlasnik parcele tražio nekih 70000 evra (neproverena informacija), zbog čega se od toga odustalo. Zar onda nije trebalo doneti rešenje da je na tom potezu čitavom dužinom zabranjena gradnja, jer je tu planirana ulica? Sve zgrade, od sive kuće na slici, preko zgrade na ćošku J.Kurtovića i pa do ove dve neizrađene zgrade na slikama izgrađene su posle 2011., zbog čega se postavlja pitanje ko im je dao dozvolu za gradnju ako ne upravo gradska vlast (i to ova trenutna)? Ako postoji plan i ponudite otkup po realnoj tržišnoj vrednosti (plac sa sredstvima za gradnju, stan, ili već zavisno od potreba), a vlasnik parcele traži nerealnu sumu, zabranite gradnju na čitavom potezu gde je planirana ulica, što je trebalo uraditi i za vreme komunista, pa bi do sada neko od naslednika sigurno ,,legao na rudu” i prodao plac. To nije nikakvo ucenjivanje, to je PLANIRANJE.

Upravo zbog nesvesnog obavljanja dužnosti od strane urbanista nastala je rak-rana ovoga grada, a to je početak ulice Kneza Lazara (bivša Moše Pijade), jer su oni dali dozvolu za izgradnju tržnog centra ,,Tina” i stambene zgrade sa preko 25 stanova i 12 lokala (rađena je nadogradnja pa ne znam tačan broj) na desnoj strani ulice, uz nekih 12 parking mesta, koliko sam izbrojao iza rampe. Svi ostali stanovnici zgrade, vlasnici lokala i posetioci PARKIRAJU NA ULICI. Ako je prema ,,Pravilniku o opštim pravilima za parcelizaciju, regulaciju i izgradnju” definisano da ,,vlasnici porodičnih i stambenih objekata svih vrsta po pravilu obezbeđuju prostor na sopstvenoj građevinskoj parceli, izvan javne saobraćajne površine, i to – jedno parking ili garažno mesto na jedan stan, kada se u obzir uzmu i stanovnici zgrada u produžetku (posle Ilije Birčanina) i stanovnici zgrada sa leve strane, samo taj deo ulice od 50-60m je u manjku sa više od 30 parking mesta! Da bi to ublažila, Gradska uprava je dala odobrenje za obeležavanje parking mesta na desnoj strani, iako je tu prvenstveno stajao znak zabrane zaustavljanja i parkiranja! Pisao sam o tome davno, ali se niko do sada nije oglasio i objasnio ko je i na osnovu čega uklonio taj znak, zbog čega su vozači koji dolaze iz Karađorđeve primorani da se kreću levom stranom kolovoza (slika ispod).

Paralelna sa ulicom Jose Kurtovića je ,,ulica” Ilije Birčanina, pod navodnicima jer je taj sokak samo asfaltiran, a ničim saobraćajno rešen. Kako ta ulica izgleda možete videti na slikama ispod. (slikano 29.1.2019. u popodnevnom vremenu, vozači znaju kakva je gužva u radno vreme) Nisu posledice bombardovanja, da vas ne buni…Snopovi kablova viđani samo po karton-naseljima…

Znači sa druge strane ove, ne znam ni kako da je nazovem, ,,kineske četvrti” (recimo) treba da se gradi šabačka verzija bečke Marijahilfer štrase (Mariahilfer strasse). Hajde što je ta bečka ulica najveća trgovačka ulica u Austriji, hajde što je dugačka 1.8km u odnosu na bednih stotinak metara Karađorđeve gde hoće da je preslikaju, hajde što je šira, hajde što tom ulicom prođe 25-70 hiljada pešaka, 6-16 hiljada vozila i od 1000-3000 bicikala DNEVNO, dok u Šapcu kroz taj deo Karađorđeve eventualno prođe u proseku desetina nižih vrednosti, za šta tačnih podataka nemamo jer brojanje saobraćaja nikada nije vršeno, ali zar nisu ovi iz SzS prozivali Vučića kako pravi Potemkinova sela, za šta, naravno, imaju puno pravo? Ali šta je ovo ako nije upravo pravi primer Potemkinovog sela: sjajni izlozi i fasade do Karađorđeve, a sa druge strane blatnjava dvorišta i smetlišta? Da to onda nije ,,malo” licemerno?

I umesto da glavni urbanista rešava nagomilane probleme nastale nesavesnim obavljanjem dužnosti kolega pre nje (uspeh jedne generacije urbanista meri se u sledećoj), ona je počela da vežba planiranje na građanima Šapca, što se moglo videti i iz ,,projekata” u Kralja Aleksandra, Masarikovoj i Karađorđevoj.

Šta se u Masarikovoj postiglo postavljanjem biciklističke staze na trotoaru sa leve strane, zabranom parkinga i provlačenjem trake za bicikliste sa desne? Po meni se dobilo samo ruglo, jer većina biciklista ne koristi stazu na levoj strani, a vozači svoja vozila parkiraju na trotoaru sa desne strane, što je, naravno, zabranjeno. I šta je onda (prećutno) rešenje? Pa da ,,pauk” ne nosi parkirana vozila na trotoaru. Ali bar smo zdraviji, jer hiljade biciklista prolazi stazom i trakom.

Prilikom rekonstrukcije Kralja Aleksandra nekoliko puta je menjan smer ulice Milorada Šapčanina i znakova u Janka Veselinovića, a nikada nije rešeno kako biciklisti i mopedisti koji idu od železničke stanice da se uključe u obeležene trake u Kralja Aleksandra, kada im nijedan znak to ne omogućava!
Što bi se reklo, planiranje zvano ,,Ja ću da ti se userem u život, a posle ću videti da li nešto mogu da ispravim”.

Da su radovi izvedeni bez projekta saobraćajnog obezbeđenja i da ne postoji detaljni urbanistički plan koji će vredeti i za 5, 10, ne daj Bože i 50 godina, govori i to što se Masarikova rekonstruiše, a Kralja Aleksandra će nakon tri godine ponovo biti dvosmerna za motorna vozila. I ne samo to, nego postaje ,,Savska avenija”, koja će spajati grad sa Starim gradom i ,,Sava gradom”, koji tek treba da se gradi (nešto kao ,,Beograd na vodi”). Pazite sad: ulica koja jedva zadovoljava uslov da bude dvosmerna će da bude ni manje, ni više, nego AVENIJA (po nekoj opštoj definiciji avenija je reprezentativna i široka gradska ulica, oivičena sa obe strane drvoredom)? Ta ,,avenija” se kod pruge spaja sa ulicom Cara Dušana (neko kaže Savskom, iako Cara Dušana nigde nema prekid), odnosno njenim neuređenim nastavkom posle kružnog toka. Kako ta ,,ulica” izgleda možete videti na slikama ispod.

Znači ,,avenija” se ukršta sa neizrađenom ulicom, čiji stanovnici još uvek čekaju Godoa. Mislim legalizaciju.

Primera ima još, ali ova tri navedena u centru grada i 200-300m oko njega su sasvim dovoljna da se vidi kako se ,,linč, silovanje, nasilje” sprovodi od strane gradske vlasti nad intelektom građana. Kako drugačije objasniti da se nema para za rešavanje kaljuga u samom centru grada, a ima se para za izgradnju ,,Marijahilfer štrase”? Kako drugačije objasniti da se ne spajaju ulice čije je spajanje najavljeno pre par decenija, a nekih i više (Kralja Petra I i Jose Kurtovića, Zantalijske i Prote Smiljanića, Majora Gavrilovića i Vojvode Stepe, itd.), kojima bi se u mnogome rešili saobraćajne gužve u gradu, a odjednom se ima za zatvaranje postojeće ulice i izgradnju nove pešačke zone 50 metara od već postojeće? Kako drugačije objasniti nepostojanje detaljnog urbanističkog plana za uži centar grada, a postojanje plana za ,,Savsku aveniju” i ,,Sava grad”? ,,Ali, znate, neki vlasnici zahtevaju basnoslovne sume, dok na delu parcela nisu rešeni vlasnički odnosi, tako da su nam zaista vezane ruke”, reći će političari iz vlasti. Možda jesu vezane, ali sigurno ne onako kako deo građana zamišlja.

A da upravo reči Barbare-raspevanog bota najbolje opisuju ponašanje gradonačelnika i njegove svite govori i činjenica da nas Zelenović i ostali svakodnevno ubeđuju da je to za naše dobro. Pazite: uzmete pare od građana, uradite projekte bez njihove saglasnosti (nikakva anketa sa građanima na tim područjima nije vršena), čime ih zatvorite ih u geto (oduzimanje slobode kretanja građanima koji žive u centru grada nije ništa drugo nego getoizacija), i onda ih ubeđujete da su glupi jer ne shvataju da je to za njihovo dobro. Ako to nije pišanje po ljudskom intelektu onda ne znam šta je.

Da je postavljanje novog gradskog urbaniste bila propast u najavi, odnosno da se problemi koje su stvorili prethodni korumpirani urbanisti neće rešavati već će se samo stvarati novi, moglo se videti iz najave gradonačelnika objavljenoj na njegovoj službenoj Fejsbuk stranici 2015., u kojoj je naveo: ,,Moje viđenje razvoja i politike Šapca u velikoj meri je vezano za urbanizam. Pružam mladim ljudima priliku da ispolje stručnost i kreativnost. Šabac je grad novih ideja i postaje privlačan mladima sa ozbiljnim kvalifikacijama i bogatim iskustvom. Mislim da je generalno, u Srbiji, potreban nov pristup i mogućnost da pružimo šansu novim ljudima. Zahvalan sam Katarini Dubljanin i Mileni Zindović što su prihvatile da se bave javnim poslom kojim se do sada nisu bavile, kao ni ostatak tima čije ću članove predstaviti.”

Iz prethodnog proizilazi da se gradski urbanista, Katarina Dubljanin, do Šapca nije bavila planiranjem urbanih naselja, zbog čega joj je kao ,,mladoj” data prilika da ispolji stručnost i kreativnost. Ako joj tada gradonačelnik nije rekao, mogla je u svom rešenju (ugovoru) o zaposlenju pročitati da je gradski urbanista u Šapcu, gradu u Srbiji sa bogatom istorijom i tradicijom, koje je neophodno poštovati prilikom bilo kakve promene izgleda grada. Kakva je onda kreativnost u kopiranju bečke Marijahilfer štrase u Karađorđevu ili ,,holandskog modela” u jednosmerne ulice zbog biciklista? Kakva je stručnost u izradi projekata bez kompletne saobraćajne dokumentacije, nakon čega se nedeljama vrše revizije saobraćajne signalizacije po ulicama? Ako je već navedeno da se tim poslom nije bavila, zašto bar nije izašla na internet i videla baš na primeru Marijahilfer štrase KAKO i KOLIKO je trajala njena rekonstrukcija? Na slikama ispod imate da je od početka plana i odluke o rekonstrukciji pa do završetka prošlo skoro pet godina, uz nekoliko anketa građana i debata po tom pitanju! Znači ne jedna, već nekoliko anketa: dijalog sa građanima, ankete stanara na tom području PRE IZRADE PLANA, ankete preko interneta i ulične ankete građana sa urađenim predlogom plana.

Ne kažem da proces kod nas treba da traje pet godina, jer Šabac nije Beč (mada se po Šapcu često viđaju registarske tablice sa obrnutim ,,M”), ali ako ni u jednom ,,projektu” nije ispoštovana faza anketiranja građana, niti postoje bilo kakvi podaci o analizi saobraćaja, kako gradski urbanista može da tvrdi da njen projekat doprinosi poboljšanju nivoa življenja u gradu? A ako projekat ne služi toj osnovnoj svrsi, čemu onda služi osim trošenju para tih istih građana? ,,Ma gde to, ne bi to nama Zeleni nikad uradio..” De, de, pa zar opet ja da rušim Sneška?

Zelenović želi da ,,Šabac bude lep, moderan i uspešan evropski grad” (isti izvor kao gore). Ne SRPSKI, već EVROPSKI. S tim u vezi je angažovao i školskog druga Igora Marsenića, koji je napravio mural na zgradi Osnovnog suda, o čemu sam pisao ovde. On je bio i koordinator projekta prilikom izrade Trga ,,50 nijansi roze”, odnosno kopije trga iz Kopenhagena (kao što mu je i mural kopija od nekog drugog umetnika), a pošto se njegova umetnost nije nešto primila kod građana Šapca Zelenović ga postavlja za ,,ministra za kulturu” u Gradskoj upravi, kako bi građanima, za njihove pare, objasnio da ne mogu da shvate te vanvremenski okrečene kvadratiće i trouglove. On je doveo Minju Bogavac iz Beograda na čelo Šabačkog pozorišta i Nelu Tonković iz Subotice na čelo Šabačkog muzeja, jer su one verovatno mnogo stručnije od bilo koga u Šapcu. Marsenić je zaslužan i za preuzimanje organizacije Šabačkog letnjeg festivala (ŠLF) od strane Mikser hausa. Malo li je za školskog druga?

Česmu Cerskim junacima i poginulim Šapčanima, bukvalno uguranu između zida Osnovnog suda i spomen-fontane, radili su tada nesvršeni arhitekta Marko Gavrilović i vajarka Milena Obradović, iz tada još uvek neregistrovanog udruženja ,,Kombinart”. Hajde što česma za tu svrhu izgleda u najmanju ruku siromašno, hajde i što više ne radi nego što radi, ali kako su od svih arhitekata i nekoliko umetničkih udruženja baš nesvršeni arhitekta i njegovo neregistrovano udruženje (kasnije registrovano kao ,,samoorganizovana NEFORMALNA GRUPA mladih šabačkih umetnika, koja se bavi kulturnim i umetničkim aktivizmom”) dobili da rade česmu u centru grada? ,,Bez ikakvog konkursa, kažete? Ma nemoguće, ne bi to Zeleni nikad uradio…” Naravno da je uradio, i to uz podršku supruge (ili tada verenice, nebitno) Marka Gavrilovića, koja je kao arhitekta bila zaposlena u Odeljenju za urbanizam od strane bivšeg predsednika opštine Miloša Miloševića, sa kojim je u rodbinskim vezama. Da li onda treba da čudi što je sve poslove toga tipa, od sata na Trgu, preko kompletnog uređenja Velikog parka, pa do ,,intervencija” u Šabačkoj biblioteci i van nje, pod favorizovanim uslovima dobilo da radi upravo udruženje ,,Kombinart”? ,,Kombinart” je usko povezan sa udruženjem ,,Vozi ulice”, koje propagira vožnju bicikla (to su oni koji nas godinama uče kako bicikl treba voziti i po trotoaru, i u kontra smeru jednosmerne ulice, i u pešačkoj zoni, jer ,,to je zdravo”) i udruženjem ,,Sačuvajmo Dom JNA” (oni koji su tražili da im grad, znači opet građani, renovira ruiniran Dom JNA i preda na korišćenje, kako bi oni izdavali prostor i uzimali sebi pare), jer se Marko Gavrilović i još nekoliko imena pojavljuju u sva tri udruženja, a vodi se i kao portparol dizajnerske firme ,,Artytekt”. ,,Drug Mare”, kako je konspirativno ime Marka Gavrilovića, sa svojim mladim skojevcima od po četrdesetak godina, uvezan je sa Marksističko-Lenjinističko-Trockistički orijentisanim organizacijama poput ,,Marks 21” i ,,Ne davimo Beograd”, zbog čega se zalaže za otvaranje muzeja revolucije u Šapcu, gde se građani još uvek bore da povrate imovinu otetu od strane komunista. Da se razumemo: Šabac, naravno, nije samo od nove robne kuće do Pop Lukine i od železničke do Trkališta, ali svako ko je na vlasti ili se o nju grebe nekako baš u centru želi da ostavi svoj trag, a ova parazitska sekta je baš rešila da ostavi trag, što Zelenović svesrdno podržava, zbog čega bih mogao da se kladim da su gore pomenuti sigurno našli svoje mesto u svim najavljenim infrastrukturnim ,,projektima”. I šta kažete, Zeleni vam nije više tako ,,zelen”?

Osim njih, tu je i Asocijacija ,,Duga”, NVO za ,,unapređenje ljudskih prava lezbejki, gej muškaraca, biseksualnih i transrodnih osoba i njihovih porodica sa posebnim osvrtom na višestruko vulnerabilne populacije, mlade, osobe treće dobi, osobe koje su na institucionalnom i bivše štićenike institucionalnog smeštaja u sistemima socijalne zaštite, zdravstva i pravosuđa, korisnike psihoaktivnih supstanci, osobe koje se bave seksualnim radom, mlade u sukobu sa zakonom i osobe koje žive sa HIV/AIDS-om, kroz smanjenje nasilja i diskriminacije, obrazovanje, povećanje bezbednosti, pružanje podrške, ekonomsko osnaživanje, rodnu ravnopravnost i pružanje zdravstveno-socijalnih usluga”, kako im na njihovoj internet stranici piše. Predsednik upravnog odbora Asocijacije je Aleksandar Prica, koji je imao ozbiljnih problema sa zakonom i zbog pljački benzinskih pumpi i tipovanja kuća odležao 4 godine zatvora. I baš ta asocijacija organizuje tribine kako da građani utiču na dešavanja u gradu, za šta naravno dobijaju pare, jer Gradska uprava nema vremena da tako nešto organizuje (čitaj: jer je mišljenje građana ne interesuje). Tu, naravno, ne računam tribinu organizovanu povodom rekonstrukcije Sremske ulice, jer je organizovana kada su radovi već bili u poodmakloj fazi.

,,Još nam samo crkva fali…”, reći će neko. A ne, ne, ne fali, tu je elektronski bilbord sa brojačem vernika, kojim je Ljuba đakon upotpunio ,,kreativni haos” u centru grada.

Sve iz prethodna tri pasusa ispričao mi je dvadesetak dana pre svoje iznenadne smrti Slobodan Peladić, predsednik Udruženja likovnih stvaralaca Šapca, koji se protiv dominacije i gore pomenutih pojava u gradu svesrdno borio. Ispričao mi je još neke stvari, koje nažalost nisam zabeležio u memoriji pamćenja. I tu vam je odgovor na pitanje čiji je grad, EUropski i totalno moderan ZELENGRAD.

Svedoci smo da idioti iz SNS prave ,,lepši i stariji” Beograd, stavljajući laminat na Kalemegdan, ,,oblutke” umesto granitne kaldrme na Skadarliji (granit prodat Šveđanima, kažu, a i nije rentabilan kad je izdržao par vekova, bolji je ,,oblutak” koji se popravlja svakih par meseci), od vekovne tvrđave na raskršću svetova prave gondolu i centar višemilionskog grada pretvaraju u pešačku zonu bez ikakvog plana. Ili plan ipak postoji?

Sa druge strane, ako u slobodnom Šapcu, jedinstvenom gradu po mnogo čemu, o urbanističkom razvoju odlučuju diletanti koji se tim poslom nisu ranije bavili, koji prilikom izrade novih rešenja ne poštuju zatečena, jer ih kultura i tradicija ne interesuju, koji ne umeju da urade projekat sa svim zakonskim dokumentima bez dodatne revizije na terenu, zatim političari koji ne mogu da shvate da su servis građana, a ne šalterski radnici tajkuna kojima overavaju dozvole za gradnju upravo tamo gde su gradskoj vlasti ,,vezane ruke”, bahati partijski poslušnici koji ne vrše nikakva anketiranja građana pre promene izgleda grada, jer ih mišljenja građana i privatnih preduzetnika ne interesuju, i ,,biznismeni” čija je jedina vodilja zarada, makar otvarali kockarnice u spomenicima kulture, u čemu je onda razlika od idiota iz SNS-a? Iskreno, ja je ne vidim.

Zbog toga bih vas pitao ono sa početka teksta: od čega smo mi građani Šapca u stvari slobodni?

3 Komentara

  1. Nenad 10. aprila 2019. Reply
    • Bunar 27. aprila 2019. Reply
  2. baka Štrumpf 11. aprila 2019. Reply

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.