ČESTITKA (2014.)

Te 2013. godine svet je iznenadio Papa Benedikt XVI svojom objavom da se odriče službe nakon čega se dugo čekalo na neki tamo dim da bi se izabrao novi, narodni Papa koji je direktnim kontaktom sa vernicima pokušao da povrati poularnost katoličke crkve, narušenu pedofilskim skandalima, odlivom poverljivih informacija iz Vatikana i aferama u samoj Vatikanskoj banci.

Preko Edvarda Snoudena, obaveštajnog analitičara u američkoj Nacionalnoj agenciji za bezbednost (NSA), koji je ugodan život na Havajima žrtvovao za azil u Rusiji, saznali smo da smo odavno u Velikom bratu i da se svi telefonski razgovori i aktivnosti na internetu prate preko tajnog programa “Prizma“ u kojem su učestovali i Gugl, Jahu i Majkrosoft. I to bi sve još prošlo uz tupave izjave američkog predsednika (a imaju li drugačije izjave američkih predsednika iz novije istorije?) da je sve rađeno kako bi se zaštitila Amerika, da nije ustanovljeno da su prisluškivani i najbliži saradnici poput nemačke kancelarke Angele Merkel.

Američka demokratija je u ovoj godini našla novu žrtvu, a to je bila Sirija. Po starom dobrom oprabanom receptu primenjenom u svim dosadašnjim intervencijama, nažalost i na ovim prostorima, prvo se iscenira neki masakr, ovoga puta je to bilo hemijskim oružjem u kojem je poginulo nekoliko stotina ljudi u predgrađu Damaska, zatim se ospe drvlje i kamenje na Savet bezbednosti što ne reaguje i time se izazove sažaljenje kod američkog naroda da, eto, opet Amerika mora da interveniše jer su u Siriji ugrožena ljudska prava. Nafta sa tim nema apsolutno ništa. Intervencija je visila u vazduhu nekoliko nedelja  nakon čega se od nje odustalo jer je sirijski režim prihvatio da se unište postrojenja i hemikalije koje bi mogle poslužiti za proizvodnju hemijskog oružja, i to pod nadzorom Agencije UN za zabranu hemijskog oružja koja je ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir (to što je Rusija pokrenula svoju vojsku nema sa odustajanjem od intervencije apsolutno ništa). Predsednik Obama je tako zamalo izbegao tu nagradu koju su dobijali predsednici SAD pre njega koji su negde “intervenisali“. Ali, tu je uvek Severna Koreja gde može da dobije bodove. Ili nešto drugo, videćemo.

I pored svih mera koje preduzimaju u cilju “sprečavanja terorizma“ u aprilu se desio bombaški napad na Bostonskom maratonu gde su poginule 3, a ranjene 143 osobe. Za to su “u najvećoj poteri svih vremena“, kako su akciju nazvali američki mediji, osumnjičeni braća Tamerlan i Džohar Čarnajev, od kojih je u “vatrenom obračunu“ likvidirn stariji Tamerlan, a mlađi Džohar posle par dana teško ranjen. Navodnici su stavljeni jer su te zvanične verzije toliko šuplje da samo iz zvaničnih snimaka može da se zaključi da je čitav slučaj isceniran, kao i napad 11.9.2001. Na jednom od snimaka se vidi da je Tamerlan PRIVEDEN bez povreda, da bi ga kasnija verzija prikazala bukvalno izrešetanog. Slično je bilo i sa mlađim Džoharom koji je na jednoj slici posle bez povreda, na drugoj sav krvav, a policija Votertauna nikada nije odgovorila na pitanje da li je on na njih uopšte pucao i zašto su onda oni pucali u njega ako nije? I kako to da ni na koji način ne može da komunicira sa tužilaštvom  već samo pisanim putem u kojem priznaje navodnu krivicu za napad? Ima tu još gluposti koje sami možete pročitati na internetu, ali jedna od najvećih je da su kao svedoka koji je bio očevidac napada naveli mrtvu direktorku škole nastradalu prilikom  masakra u Njutaunudecembra 2012. I dok je američka javnost bila okupirana “najvećom poterom svih vremena“ američki Kongres je izglasao CISPA zakon kojim se ukida bilo kakvo pravo na privatnost na internetu, kao što je posle napada 11.9.2001. izglasan Zakon o patriotizmu koji Amerikancima daje za pravo da čine najveće zločine pod plaštom “patriotizma“.

Od katastrofa koje su pogodile svet izdvajaju se tajfun Haijan (ili Jolanda) koji je pogodio Filipine i odneo oko 10 000 života i meteorska kiša koja je pogodila Rusiju. U nekim medijima se pronosila vest da je tajfun namerno izazvan HAARP-om, ali to je verovatno još jedna teorija zavere.

U 2013. umrli su Margaret Tačer, Ugo Čavez i Nelson Mandela.

Sport su obeležili uspesi Bajerna kao klupskog vladara svetskog fudbala, povlačenje Ser Aleksa Fergusona posle 27 godina vođenja “crvenih đavola“, probijanje sume od 100 miliona evra za transfer jednog fudbalskog igrača, uspesi Novaka Đokovića i veliki povratak Rafaela Nadala, kao i osvajanje Vimbldona posle 77 godina od strane jednog Britanca u tenisu, priznanje legende biciklizma Lensa Armstronga da se sve vreme takmičenja dopingovao i bruka MOK-a kada je izbacio rvanje sa liste sportova, a kasnije je zalaganjem našeg Nenada Lalovića koji je podigao svetsku javnost ponovo vraćen u olimpijske sportove.

U srpskom sportu su osim već pomenutog Noleta, posle dugo vremena zasijali atletičari i rukometašice, Crvena Zvezda je u vaterpolu klupski prvak sveta, prvi put smo u košarkaškoj Evroligi imali dva predstavnika, od kojih je Partizan uspeo da uđe u TOP 16. Sa druge strane fudbalska reprezentacija se ponovo izblamirala u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo, iako su omladinci osvojili evropsko prvenstvo. Šta se između omladinaca i seniora desi još uvek nije jasno ni Molderu, ni Skali, ali naš reprezentativni i klupski fudbal je na najnižim granama. Nacionalnu ligu potresaju stalne afere, rat saopštenjima izlazi van granica pristojnosti, u svakom kolu je sve više žalbi na suđenje i nameštanje rezultata. Zašto jednostavno ne ukinu profesionalnu fudbalsku ligu, sve vrate na amaterski nivo, nema odlaska iz zemlje do, recimo, 23 godine, pa da vidimo da li onda da li će biti plaćenih navijača-huligana, velikih transfera klinaca od 18 godina od kojih samo menadžeri imaju korist, bežanja od reprezentacije i ostalih stvari koje prate “profesionalni“ fudbal. Ovako se ogromne pare izdvajaju za obezbeđenje “sportskih“ manifestacija, a afere oko pronevere para ne mogu ni da se nabroje.

Prošlu godinu je obeležila i suspenzija Viktora Troickog zbog neodazivanja anti-doping kontroli zbog koje je udaljen iz tenisa prvo na 18 meseci, a kasnije je kazna smanjena na 12, što nas je verovatno koštalo osvajanja Dejvis kupa.

U Srbiji je počela proizvodnja Fiata 500L u Kragujevcu čime je ponovo dignuta na noge auto-industrija sa svojim kooperantima. Iako se na drugim tržištima odlično prodaje prosečni Srbin i dalje samo može da ga gleda.

Strateškom saradnjom Vlade Srbije i “Etihad Ervejza“ formirana nova avio-kompanija “Er Srbija“ umesto dugogodišnjeg gubitnika JAT-a. Da li će “Er Srbija“ postati lider aviotransporta na ovim prostorima, ili se samo “Etihad“ dokopao ekskluzivnih JAT-ovih linija videćemo u budućnosti.A možda je u pitanju nešto treće…

Odakle uopšte ta saradnja sa šeikom Muhamedom bin Zajedom el Nahjanom (koga su “nezasluženo“ prozvali Šeikom bin Zajebom) niko ne može da objasni, osim ako ne verujete u priče da je Krađan Dinkić  prijatelj šeikove porodice, a da Aca Labelo odavno ima veliki ugled u UAE. Ako se vratimo malo unazad setićemo se da je Aca pokazivao zatvorsko odelo spremno za Krađana, sa sve brojem koji će nositi u Zabeli. Kako je onda moguće da kada je Krađan trebao da zglajzne i obuče to odelo odjednom postaje potpredsednik komiteta za saradnju sa UAE i to sa idiotskim objašnjenjem da se “Arapi vezuju za ličnost…jer cene poštenje“? Molim? Čovek koji dvanaest godina uništava srpsku privredu i koji je doveo državu na ivicu finansijske propasti svojim u inostranstvu već pripremljenim akcijama? Čovek koji trećinu Šlafovog udela koji mu je on dao u “Mobi 63“ (kasnije “Mobtel“), da, dobro sam napisao: Krađan je oteo Karićima firmu i DAO 30% učešća Martinu Šlafu i njegovoj “of-šor“ kompaniji, a odmah zatim tu trećinu od ukupnog kapitala od 132 miliona evra država otkupljuje za preko 500 miliona evra? Znači naš ekonomski ekspert koji je u Srbiji izveo to finansijsko čudo i doneo preporod otetu trećinu od 132 miliona plaća više od 500 miliona! Viša matematika koju običan čovek ne može da razume, ali zato mora da je plati!!! A gde je privatizacija “Vršačkih inograda“, “Srbijanke“, “Severa“, FAP-a, “14.oktobra“…i ko zna koliko još privatizacija za koje tek treba ustanoviti kako su srpske firme uništene ili za šaku evra prešle u ruke tajkuna? Šta je sa aferom oko “Nacionalne štedionice“ i koje je nacije ta “Nacionalna štedionica“? Da ne pričamo o skandalima sa agencijama koje su formirane i činjenicom da je na najvažnija mesta u državi postavio svoje većinom nesposobne ljude, iako je njegova partija G17+ jedva prelazila cenzus na izborima? Gde su rezultati programa subvencionisanja starnih firmi, koji je Krađanova idejna tvorevina, a koje su dobijale po 10000 evra za svakog zaposlenog DIREKTNO IZ DRŽAVNE KASE?  Setite se samo marketinga oko “Ju Es Stila“, a ljudi su došli, uzeli subvencije, pretopili tenkove i transportere, ispraznili skladišta i otišli, dok su zaposleni kao i pre toga ostali na teret državi, samo sada sa dobro ispražnjenom kasom. Još gore su prošli u Vranju gde je “investitor“ jednostavno došao, uzeo 3 miliona evra subvencija i pobegao, a onih 2000 radnika koji su trebali biti zaposleni su ostali na ulici. Takav slučaj je i sa Italijanima, i sa Korejancima, i sa Nemcima. Pa ko ne  bi tako ulagao u Srbiju kada za 2,1 milion evra od države dobije odmah 6,6 milona, kao u slučaju “1.maja“ Pirot kojeg je kupila slovenačka “Mura“, odnosno bračni par koji je kupio “Muru“? U uređenim zemljama se za jednu ovakvu aferu potpisuje višegodišnji ugovor za reklamiranje prugastih odela sa brojem, a za pet ili deset se odmah igramo visibabe. Za 24 afere, u koliko ga je pokojna Verica Barać dokumentovano umešala, vodi se u šumu, vezuje za drvo i secka šest meseci. Deo po deo.

Te stvari mogu da se pročitaju i vide na internetu, a dobar deo je objavljen i u medijima, tako da su sa tim SIGURNO UPOZNATI i Arapi. Znači po poštenju ga sigurno nisu mogli znati, tako da su tražili da Krađan bude u tom komitetu iz sasvih drugih razloga. Posle toga  ide još gluplja izjava preneta negde u štampi da Arapi ulažu u Srbiju zbog “tradicionalnog srpskog gostoprimstva“. Mislim…Arapi ulažu samo i jedino zbog jedne stvari, a to je INTERES, i tu bi sve priče o “prijateljstvu“ između Krađana i šeika, kasnije i Labela, trebalo prekinuti i sve ugovore o prodaji najplodnijih oranica i hotela proveriti, kao i o osnivanju nekih kompanija sa kojima se ova dvojica busaju u prsa po medijima, dok se o detaljima ugovora veoma malo zna. Zašto nas nisu upoznali sa činjenicom da je taj isti šeik zamenik komandanta oružanih snaga UAE u činu generala i da je još od 1992. prisutan na ovom području kada je prodavao oružje (hajde, još pitajte kome) tokom oružanih sukoba u bivšoj SFRJ i da je njegov otac i 1999., a i pre, pomagao otimanje Kosova od Srbije, zbog čega je Jahjaga išla lično u UAE da se zahvali šeiku? Ako tada nije ništa dobro doneo Srbiji, zašto bi sada? Da se razumemo, nisam ja protiv investicija, daleko bilo, nije toliko ni bitno koje je vere investitor jer je u ekonomiji jedina vera novac, ali ako težimo demokratskom društvu zašto nam nije rečeno ko je u stvari investitor i zašto se svi detalji tih ugovora ne iznose u javnost? Šta, u odsutnom trenutku se pojavio Krađanov i Labelov prijatelj čija je zemlja jedan od ključnih saveznika SAD i NATO pakta na Bliskom istoku da spasi srpsku privredu od kolapsa? Ako se zna da se UAE američki SVETI GRAL gde posluje više od hiljadu američkih firmi da li ONDA možete da naslutite pozadinu šeikovih ulaganja u Srbiju i čija će ta prodata zemlja na kraju biti?

Izvinjavam se što sam se o Krađanu toliko raspisao, ali ako je Verica Barać prikupila više od 2000 strana dokaznog materijala protiv navedene lopuže i drugih u kojima su tome učestvovali, nadam se da vama neće biti teško da pročitate moje dve. Svu tu dokumentaciju je nudila i prošloj Vladi i ovoj, Krađana su pokušali da se oslobode i Koštunica, i Cvetković, a pokušao je i Vučić, pa koja onda to nebeska sila ne može da spakuje dotičnog na zasluženi dugogodišnji odmor iza rešetaka? Ako su četiri savetnika Ace Labela pomenuti u dokumentima Verice Barać shvatate li onda zašto Krađana ne mogu da uhapse i zašto je on prisutan u svakoj Vladi zadnjih 12 godina? I zašto su Arapi BAŠ Krađana, imenom i prezimenom, tražili da bude u Komitetu za saradnju kada oni posluju sa Vladom Srbije a ne sa fizičkim licem? Pa računaju ljudi ako je čovek uspeo tolike milijarde da ukrade i opere, opraće i njima stotinak…ili malo više.

Braćo i prijatelji, gospodo i drugovi, rođaci, postoji samo jedna reč za dešavanja od kada je demokratija ušla u Srbiju, a to je IZDAJA. Izdaja na najvišem nivou upravo od onih koje smo birali da zemlju izvuku iz bede. Izdaja je pripremljena davno negde i sada saznajemo da je Amerika sa 10 miliona dolara devedesetih godina stvorila DOS kojima smo verovali da od režima Slobodana Miloševića ne može gore. I ta nam se misao osvetila: iz zemlje je ukradeno preko 57 milijardi (i slovima: pedeset sedam milijardi) evra iz za 12 godina vladavine demoNkrata, a 1 750 000 penzionera, 700 000 invalida i 730 000 radnika u državnoj administarciji izdržava oko 700 000 zaposlenih u proizvodnji (a i nisu svi u proizvodnji). Morate priznati da je to rezultat koji se teško dostiže. I zato ne zaboravite, KOD NAS UVEK MOŽE GORE.

Sadašnja vlast je ista ona zbog koje smo devedesetih i menjali vlast, samo bez radikala (odnosno sa radikalima u drugim uniformama). Kad smo kod radikala, šta mislite zašto naši državnici ne traže da se oslobodi Šešelj koji je razbio Haški tribunal dokazavši da je izmišljeni sud pod patronatom Amerike i njenih satelita, namenjen da sudi samo jednom narodu koji je i pre bilo kakve presude unapred oglašen krivim? Pogotovo sada kada je teško bolestan, a nijedan jedini deo krivice mu nije dokazan? Zašto ne traže da se pusti na lečenje u Srbiji? Nisam nikada bio neki ljubitelj Šešelja i njegove politike, ali on je u Hagu braneći sebe uspeo da odbrani i Srbiju od lažnih optužbi za genocid. Zašto tih pobeda najinteligentnijeg političara na ovim prostorima (to je činjenica) nije bilo bar na nacionalnoj televiziji, ako su već druge plaćeničke televizije prikazivale samo iskaze lažnih svedoka suprotne strane? Amerikanci su nameravali ranije da puste Šešelja i izazovu građanski rat u Srbiji, ali su odustali jer su videli da i bez njega nama to dobro ide, pa su nastavili da ga ubijaju u zatvoru. Aci Labelu su se na tu pomisao dolaska Šešelja odlepili prsti, dok je Neverni Toma ubrzano počeo da pravi sebi crkvu kako bi okajao grehe prema kumu. Međutim, sudija Antoneti je sada pred katolički Božić izjavio da Šešelja “NE SMEJU DA PUSTE zbog njegovih političkih stavova koji bi bili štetni za politiku u Srbiji, ali da planiraju da ga puste AKO GA PREUZME NEKA DRUGA ZEMLJA“, što je čist dokaz da je Šešelj politički zatvorenik i da ga sud drži samo zbog interesa stranaka na vlasti.

Izdajnici su zaveli totalni totalitarizam, u medijima je mrak, može da se priča i piše samo lepo o Aci Labelu i Malom Slobi, ko ih slučajno nazove izdajnicima odmah ga privode, narodu se zamazuju oči hapšenjima ministara i tajkuna koji se odmah posle toga puštaju, nikom od optuženih, pa čak ni od osuđenih, ne oduzima se imovina što je jedino što može da ih pogodi, već su samo još bogatiji, dok se za to vreme prodaje Kosovo,  akcijama protiv uličnih dilera droge koje koštaju više nego droga koja je pronađena, dok se za to vreme narkobosovi viđaju po Srbiji sa visokim državnim i policijskim službenicima, grandioznim izjavama se najavljuju hapšenja valjda da se optuženima da vreme da se sklone, dok za to vreme najveći lopov koji je zemlju doveo do propasti sedi pored njih svakodnevno…

Sve su to verovatno pripreme za ulazak u EU, jer smo krajem 2013. dobili najzad i taj dugo čekani datum otpočinjanja pregovora.

A  za to vreme skroz sluđeni narod bira između Farme i Velikog brata, Cece i Karleuše, četnika i partizana, ne shvatajući kako to da nas oni zbog kojih smo ratovali devedestih sada vode u tu neku “svetlu evropsku budućnost“, a oni koji su nam otcepili Kosovo sada nas novčano pomažu. I dokle god ima para za krmaču piva ili frćok jeftine rakije i paklicu duvana narod se neće pokrenuti… Psovaće sve živo i mrtvo po kafanama što je stanje ovakvo nadajući se da će neko drugi da uhapsi Krađana, da će neko drugi da zaustavi prodaju srpske zemlje strancima, da će neko drugi da povrati Kosovo, da će neko drugi kazniti izdajnike, da će neko drugi da spreči pljačku, da će neko drugi jednom doći i doneti tu dugo očekivanu bolju budućnost o kojoj toliko sanja i o kojoj je toliko pričao deci.

Ali naravno da neće.

Zato vam u 2014. godini želim da se probudite i osvestite, da vam pukne trpilo i  da posle dvadeset tri godine gledanja istih lica ne glasate na nekim budućim izborima ni za koga od tih izdajnika koji nas svađaju i pljačkaju, da skupite hrabrost i krenete da povratite svoje ljudsko dostojanstvo, da već jednom kažete, ne kažete, proderete se koliko god možete DOSTA BRE!!! Jeste da trenutno alternativa na političkoj sceni ne postoji jer su SVI ISTA GOVNA, ali baš zato što su SVI ONI na jednoj strani, a narod na drugoj, i treba čitav sistem menjati iz korena kako bi se došlo do nekih novih političara koji neće raditi protiv svoje zemlje. Ovo što pišem nisu floskule, videćete i sami KADA  se posle dvadesetak godina spavanja probudite, a onda ni pobeda nije daleko. Ugasite televizor, prestanite da slušate hipnotičke gluposti koje vas zatupljuju, pružite otpor strankama i političarima, nemojte se miriti sa ucenama i nemojte pristajati ni na šta manje od onoga za šta imate argumente da ste u pravu. Pobeda počinje otvaranjem knjige i širenjem svesti, pobeda počinje izbacivanjem reči “ne mogu“ i “neću“ i upotrebom “mogu“ i “hoću“, pobeda počinje begom iz letargije i apatije u euforiju uzimanja budućnosti u svoje ruke! U početku će biti još teže nego sada, ali kada jednom ustanete i prestanete da budete rob uvidećete koliko je koliko je lepši vazduh na toj visini nego u visini nečijeg dupeta.

“U, ala ti je čestitka…“, neko će reći. I nije neka, priznajem, ali nisam je ni zamislio ovakvu. Mislio sam samo taksativno da nabrojim događaje iz 2013. i onda se osvrnem na ono što sam ja preživeo. Nažalost, priča o krađama, izdajama i ponižavanjima ovog naroda je to odvela na drugu stranu. Nema veze, nisam ja toliko ni bitan, ko prati blog već zna da se uporno borim sa vetrenjačama. Neke pobede sam odneo, neke još čekam da odnesem, ali se i pored svih problema ne predajem. Jeste da blog i posle nekoliko administratora i datih nekoliko stotina evra ne radi kako treba, ali bitno je  da može da se čita, posle silnih muka izdao sam knjigu stihova, patnje sa ležištem me nisu sprečile da se viđam sa ljudima, svakodnevno idem na terapije i doktori moje rezultate postignute u oporavku nazivaju izvanrednim.

Život je neprestana borba i ja se borim. A kad mogu ja na jednoj nozi možete i vi. Eto, sa srećom vam bilo buđenje u 2014.

2014predictions

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.