ЧЕСТИТКА (2012.)


‘Те 2011. Године…убијени су Осама Бин Ладен и Моамер ел Гадафи…умро је Ким-Џон Ил… у Јапану се десила нуклеарна катастрофа…у једној од најмирнијих земаља света, Норвешкој, десио се масакр ученика…Ухапшени су Ратко Младић и Горан Хаџић…Србији је одложена кандидатура у већ распаднутој Европској унији…“ Као да могу да чујем монолог легендарног Бана Бумбара у садашњој верзији серије “Грлом у јагоде“.

Или би можда рекао “Те 2011.године…само чудом је преживео тешку саобраћајну несрећу Бунар из Чопера…“ Могуће су обе варијанте, али, нешто мислим, да зна како је било вероватно би се одлучио за ову другу.

А било је…не поновило се. Никоме, никада. Толике муке заиста нису за људско биће. Јесте да је физичка бол у најтежим тренуцима била умањена разним дрогама, али та агонија борбе за сваки удисај, буквално, то кидање у константној тами, заиста је више него страшно. А још ми није први пут. Не, нисам видео светло јер Срби имају огроман дуг за струју, због чега им је искључено светло на крају тунела. Између невероватних филмова које сам преживљавао са непознатим актерима, у непознатим ситуацијама, на непознатим релацијама, а опет тако реалних, са све додирима и мирисима (наркоси би убили за такву гудру), успевао сам да на моменте чујем гласове мојих најмилијих, који су једини могли да уђу на интензивну негу ВМА, како ми преносе поздраве од свих оних који су се за моје здравље интересовали. Кажу да сам климао главом, као да сам разумео. Можда и јесам…Не знам.

Али једну другу ствар сигурно знам: жеље свих оних који су желели мој опоравак, исказане било преко давања крви, било преко слања новчаних средстава, било преко поздрава на Фејсу, било слањем порука преко некога ко ме зна, било то једноставно интересовање у разговору на улици, било…..како-год, сва та позитивна енергија упућена мени када је највише требала, сво то ВЕРОВАЊЕ да ћу се некако извући и да ћу преживети, ТО ЈЕ БОГ. Можете га звати овако или онако, своди се на исто.

Не, не пишем ово зато што оснивам секту, него из простог разлога што је конзилијум састављен од, мислим, пет начелника кабинета, не начелника одељења него кабинета, значи од пет примаријуса који спадају у сам врх у нашој земљи (кажу да такав конзилијум ни за Тадића не би саставили, што ме не чуди, оп.аут.),  са веома великим искуством после свих оних ратова “које нисмо водили“, већ спремао званично саопштење за бившу супругу и децу које су позвали да се опросте са мном јер сам све ређе долазио свести. Али ја сам се борио и уз тог Бога који је у свима нама успео да преживим.

Ту вас нисам разочарао, доказао сам да сам већи борац него што сам то и сам мислио. У тој борби сам постигао и неколико “рекорда“, тако да је мој случај као јединствен у смислу опоравка узет за презентацију у билтену ВМА који се издаје и на енглеском. Скоро сви лекари са којима сам био у контакту су ми рекли да у својој каријери нису имали такав случај да је са толиким повредама неко преживео (ортопед је рекао да у животу није написао тако велику отпусну листу), али нико са сигурношћу није ни могао да тврди какав “случај“ ће испасти након примљеног коктела од преко 50 боца крви различитих давалаца. Зато ипак мислим да би Бане Бумбар пре изговорио други шлагворт.

Због свега тога, желео бих да захвалим том свом Богу, свима који су макар једном помислили на мене и тиме ми упутили  импулс позитивне енергије, заиста свима хвала што су допринели да поново могу да учествујем у животима своје деце, својих најближих и својих пријатеља. Поносан сам на то колико је људи разних класа, вера и националности, из разних земаља света, учествовало у том мом преживљавању. Наравно да се не могу свима довољно захвалити, али овом приликом желим да свима пошаљем део своје енергије са поруком ДА СЕ НИКАДА НЕ ПРЕДАЈЕТЕ!!! Ми јесмо само трептај у времену, али, без обзира каква ситуација била, не дајте се, борите се, покажите зубе, оставите у том трептају траг. Ако још уз себе имате људе који су вам пријатељи и у невољи, а не само у јелу и пићу, видећете да нема битке која се не може добити.

И, да не би рекли да се увлачим као Ђорђе Балашевић публици, желим вам добро здравље у новој години. Остало ћемо набавити код Кинеза…

nikad-se-ne-predaj

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.