Cena izdaje

 

„Uporedite izdajnika sa nekim ili nečim. Mislim da bi čak i tifusna vaš bila uvređena poređenjem sa izdajnikom!“ (Maksim Gorki)

Istorija ponekad zavisi od malih ljudi koji nisu dorasli trenutku i nisu spremni da prihvate odgovornost, a što može po njihovu vojsku i sudbinu naroda da ima dalekosežne posledice. Međutim kolike posledice će država osetiti ako ljudi koji su na ključnim položajima, naročito u vrhu vojske, predaju državama koje su vršile nasilna neprijateljska dejstva vojne tajne i dokumenta?

Učestala je izreka da su prostitucija i špijunaža dva najstarija zanata na svetu. Francusku je dugi niz godina potresala i podelila afera „Drajfus“, nazvana po kapetanu Drajfusu. Srbiju nije potresla afera „Perišić“. Tiho, skoro neprimetno, provukla se vest o osudi bivšeg Načelnika Generalštaba VJ (NGŠ VJ) Momčila Perišića na 3 godine (slovima: TRI GODINE) za špijunažu, predavanje strogo poverljivih dokumenata zvaničniku, diplomati i obaveštajcu SAD Dejvidu Nejboru. Njegovi saradnici, takođe pripadnici VJ, Miodrag Sekulić i Vladan Vlajković osuđeni su na po godinu dana zatvora zbog odavanja vojne tajne. Tada potpredsednik vlade Srbije, zadužen za bezbednost, marta 2002. uhapšen je u motelu „Šarić“ na Ibarskoj magistrali. Suđenje je bilo zatvoreno za javnost.

U prethodnom periodu bivši oficir bezbednosti Ljuban Karan i bivši NGŠ Nebojša Pavković u svojim obraćanjima javnosti optuživali su generala Perišića za špijunažu i saradnju sa neprijateljem, zajedno sa generalima Grahovcem i Dimitrijevićem. General Perišić se branio u svom odgovoru javnosti 15.08.2019….

Mnoga imena generala u proteklom periodu, i to na ključnim pozicijama, provlačila su se kroz štampu i optuživana za saradnju sa stranim službama i špijunažu: načelnici službe bezbednosti – generali Aleksandar Vasiljević, Neđo Bošković i Aleksandar Dimitrijević (koji su zaduženi za odbranu od istih), general Grahovac (koji se u svojoj knjizi „Zapisi iz gluve sobe“ otvoreno stavlja na stranu NATO-a) , načelnici NGŠ Perišić i Ponoš, itd. Provlačile su se brojne obaveštajne afere „Špegelj“ , „Labrador“, „Opera“, „Pauk“,  itd, ali je za špijunažu  uhapšen i uhvaćen na delu jedino general-pukovnik Momčilo Perišić.

Rusima je oficir Tolkačev naneo štetu od nekoliko milijardi dolara, Načelnik Abvera je tokom rata uspostavljao posredno kontakt sa neprijateljem oko saradnje, Kembrička petorka je godinama radila za SSSR i bušila britanski obaveštajni sistem, samo su neki od slučajeva o kojima su brojne knjige napisane. Ali nigde u istoriji špijunaže nije zabeleženo da je jedan NGŠ uhapšen zbog predavanja visoko poverljivih dokumenata državi i sili koja je ubijala narod i vojnike iste te vojske kojom je komandovao.

Interesantno je to što se gen. Perišić odlično držao i pokazao prilikom odbrane kasarni u Zadru 1991. od hrvatskih terorista (Hrvatska tad nije bila međunarodno priznata stoga su njeni bojovnici bili ništa drugo do teroristi), kao i u Hercegovini ratne 1992. (ističe se tu čuvena evakuacija iz Čapljine). Bio je poznat po svojoj izjavi  ,,da nosi bombu sa sobom u slučaju da sretne izdajnika Trifunovića“ (za neupućene to je general koji je najzaslužniji za predaju Varaždinskog korpusa, a samim tim i za dalji tok rata, jer su Hrvati dobili sedam puta više oružja nego što su tada imali).

Posle smene u vojsci politički se angažuje i ima učešća u tzv. Petooktobarskim promenama. Sad već i ptice na grani znaju da su ogromnu ulogu u Petooktobarskim promenama i puču imale obaveštajne službe zemalja NATO na čelu sa SAD, a jedan od glavnih režisera Stevan Dedijer, američki obaveštajac o kome se može dosta pisati, bio je zagovornik bombardovanja Srbije i jedan od rodonačelnika modernog autošovinizma.  Postavlja se pitanje kako je moguće da jedan NGŠ bude uopšte u takvom društvu i na takav način politički angažovan? Kao nagradu za svoj politički angažman gen.Perišić je postavljen na mesto potpredsednika vlade zaduženog za bezbednost.

Sve se može nadoknaditi ali kad devojka izgubi nevinost i oficir čast – tome vraćanja nema. General Perišić je mogao da uživa u penziji i da u istoriju ode neokaljanog imena, piše memoare, igra se sa unučićima…Šta ga je navelo da postane akter poglavlja u knjigama o špijunaži i jedinstven primer u istoriji: poljuljan ego, alavost na novac, strah od Haga (u kom je svakako završio), to zna samo on.  Ono što mi znamo jeste na koliko je osuđen. Na bedne tri godine. Lep primer za buduće izdajnike i podrška za strane obaveštajce u regrutovanju saradnika. U Velikoj Britaniji za delo izdaje, tj. špijunaže u korist neprijatelja, dobija se doživotna robija, u SAD vešala, u Rusiji i Kini metak, ali većina država ne bi dozvolila da takva blamaža izađe u javnost, već bi njen akter „izvršio  samoubistvo“, „umro od srca ili gripa“ , stradao u sobraćajnoj nesreći, itd.

Neko će se upitati zašto se gen. Perišić nije sam ubio i time spasao čast? Prvo, častan oficir se ne sastaje tajno sa stranim obaveštajcima i diplomatama. Drugo, kao bivši NGŠ trebao je da sebi ispali metak u slepoočnicu čim je video sa kim sarađuje i šta radi petooktobarska klika u čije je redove ušao. Međutim, pošto nije, treba ispitati i imovinsko stanje generala i čime se bavi njegov sin, inače takođe diplomirani oficir. Ovako psi laju, karavani prolaze, a generala eto na slobodi za tri godine ili manje. Streljačkog voda nažalost više nema.

Od ovog jedinstvenog primera tužnije je jedino što su za slične stvari bivši Ministar odbrane Dragan Šutanovac i NGŠ Zdravko Ponoš nagrađivani. General Perišić je u odnosu na Zdravka Ponoša, za koga mislim da je najveći uspeh zapadnih službi u Srbiji, pojam ratnika i komandanta. Mnogo više štete je Ponoš naneo vojsci nego general Perišić, ali Ponoš je krupniji i ,,pametniji“ igrač, pa nije dozvolio da ga nahvataju. Doduše i služba vojne bezbednosti je bila mnogo efikasnija pod generalom Acom Tomićem nego posle njega…

Uglavnom, zahvaljujući aferi Perišić ušli smo u anale špijunaže kao jedinstven slučaj – što po negativnom primeru, što po izrečenoj kazni za takvo delo.  Videli smo mnogo izdaja, ali priznajem uvek me iznenadi koliko nisko čovek može pasti.

Jeste teško pogledati u sebe i videti stvari kojima izdajete ono što ste bili, ali to ste morali uraditi gospodine generale, jer izdajnike svi mrze i preziru, čak i oni kojima su služili!

 

Milovan Bajagić

 

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.