BLIC

Juče mi je jedan članak u “Blicu“ pod naslovom “Navijači i prijatelji upalili sveće za Vladimira Lukića“ privukao pažnju. Znači, kada se juče otvarala internet verzija tih dnevnih novina udarni članak je bio taj. Radilo se o tome da je u naslovu pomenuti navijač “Rada“ ubijen u kafiću “Penzija“ u ul.Kraljice Marije u Beogradu sa pet hitaca u grudi nakon sukoba dve navijačke grupe. Nažalost, takve vesti su postale uobičajene kod nas tako da je i ova trebala proći samo sa paušalnim čitanjem naslova i klikom na sledeću. Međutim…

blic1

Prvo što mi je privuklo pažnju bila je prateća slika na kojoj su postrojeni “navijači i prijatelji“ umesto sveća, kako je u naslovu pisalo, držali baklje. Ništa sporno, rekli biste. I ne bi bilo ništa sporno da to ne rade sa ispruženom rukom u nacističkom pozdravu. Tada sam kliknuo na link da bih video da li je to još neko primetio. Kada sam počeo da čitam tekst postajalo je sve bolje i bolje. Novinar objašnjava kako su ispred kafića navijači rada osim zapaljenih baklji, koje on naziva svećama, razvili i navijačku zastavu njihove grupe koja se zove “Odred 18“. Pa kakve to ima veze, sve navijačke grupe imaju svoje zastave? Ima veze, jer novinar nigde ne napominje širom sveta poznatu simboliku koja označava da sve grupe koje u svom imenu imaju broj 18 asociraju na prvo i osmo slovo abecede, odnosno inicijale nacističkog vođe Adolfa Hitlera. Pomislićete da nije moguće da novinar jednog takvog lista ne zna za to. Još jednom nažalost, kod nas je sve moguće kada se zapošljavaju polupismeni i nepismeni novinari preko rodbinske i partijske veze. Čak i ako nije znao, ako je iole posvećen svom poslu to je mogao saznati iz samo par dana ranije objavljenog članka u istim novinama o pretnjama izrečenim gej aktivisti Bobanu Stojanoviću kome je na zidu ispred stana nacrtan kukasti krst, a na letku okačenom na vrata potpisnici su se deklarisali kao “Borba 18“.

Po meni je od neznanja bio još gori ton pisanja novinara koji nas sa pijetetom uvodi u te “prosto romantične“ običaje ultra-desničarskih navijača koji iza sebe ostavljaju teško povređene i smrtno stradale pripadnike drugih rasa i klubova, gledajući skoro sa divljenjem na čitav događaj jer tokom odavanja počasti vodila briga da ne bude ugrožen saobraćaj u ul.Kraljice Marije.

Halo rođaci…Jedno je neznanje, a drugo je otvorena podrška neonacističkim grupama. Umesto da nas je u članku novinar upoznao sa tim ko je bio ubijeni i koji su mogući motivi ubistva isti iskazuje blagonaklonost prema nacističkim pozdravima i raširenoj zastavi “Odred 18“. Smišljeno ili ne, ne bih da raspravljam, ali jedan novinar renomiranog dnevnog lista (bez obzira šta ko mislio o “Blicu“) ne sme takav propust sebi da dozvoli jer prvo i osnovno pitanje koje sebi pre pisanja treba da postavi je  kakvu poruku taj njegov članak šalje javnom mnenju. A poruka koja je poslata baš i nije za jedan od najvećih dnevnih listova (mislim i na internet izdanje).

Kada sam popodne sve ovo hteo da napišem uredništvu “Blica“ video sam da je članakuklonjen. I svi vezani članci gde se pominje br.18, pa tako i članak gde u su pretili gej-aktivisti, zbog čega sam i dao link iz “Kurira“. Bilo mi je drago jer to znači da nisam jedini primetio prethodno napisano. Pa što sam onda ovo pisao kada je link uklonjen?

Napisao sam jer su se u članku pominjali bajkeri, članovi moto-klubova, koji su se turiranjem motora oprostili od ubijenog i zajedno sa navijačima pevali navijačke pesme i skandirali njegovo ime. Ne bih da ulazim u to kakav je ubijeni bio čovek, podatak da je od ranije poznat policiji mi je dovoljan, kao i to da je u nekim komentarima pisalo da mu je nadimak bio “Zlo“ (ili “Zli“, ne mogu da nađem), ali to što je on bio nečiji rođak, prijatelj ili poznanik ne znači da su bajkeri sa bojama na leđima trebali da daju podršku ovakvim dešavanjima jer se time šalje pogrešna poruka javnosti o tome kako se ponašaju članovi moto-klubova u Srbiji. Oproštaj ne bi bio ništa manji da su to uradili bez boja, ovako je ispalo da su svi koji nose boje neonacistički opredeljeni. Zato bih ovim putem želeo da zamolim sve one koji ponosno nose boje svojih klubova na leđima da ubuduće pripaze gde se i kako pojavljuju, te kome i čemu svojim ponašanjem daju podršku, jer time oslikavaju i ostalih par desetina hiljada u javnosti. Još uvek nije razbijena uvrežena slika o tome kako su bajkeri “ružni, prljavi i zli“, samo nam još treba etiketa da smo neonacisti i fašisti.

A znate da je, kod nas pogotovo, “lakše razbiti atom nego predrasudu“ (Ajnštajn).

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.