Balkanska međa


Od kada sam nastradao jedan jedini put sam otišao u šabački ,,LM” bioskop, ne zato što ne volim da idem u bioskop, već što sam sedeo na sanduku sa strane, ne zato što je sala bila puna (bilo nas je ukupno 7 u sali), već što sa protezom ne mogu da uđem između redova. Ispratio sam najavu za film ,,Balkanska međa” prošle godine i zainteresovao me kao srpsko-ruska produkcija, pošto je Vlada Srbije (ne srpska vlada, nego Vlada Srbije) sredstva izdvajala većinom za filmove u kojima su Srbi prikazivani kao zločinci. Od kada su mi se posle par odgledanih epizoda smučile naše ,,istorijske” serije i ,,kontakt emisije”, o čemu sam pisao ovde, prestao sam da gledam bilo šta na televiziji osim ponekih reprezentativnih sportskih dešavanja, ,,24 kitchen’’ i eventualno nekog filma na filmskim kanalima. Međutim, kada su autošovinisti počeli da se oglašavaju po društvenim mrežama u vezi ,,Balkanske međe”, naslutio sam da je najzad urađen neki film prema istinitim događajima, a ne prema dirigovanim (i plaćenim) scenarijima Zapada.

Film je premijerno prikazan 19.3.2019. godine u Sava centru u Beogradu, od, zanimljivo, strane Tventit senčuri Foks film korporacije (američka filmska korporacija u vlasništvu kompanije ,,Volt Dizni”) i veoma brzo je prešao brojku od preko 100 000 gledalaca. Kada su se početkom aprila oglasili Englezi (,,Tajms”) i ocenili da film ,,svojim prikazom nedavne balkanske istorije potkopava regionalni mir”, te da je ,,Putinova namera da filmom okrene sve zemlje bivše Jugoslavije protiv Zapada”, znao sam da je pun pogodak (više o tome imate ovde). Englezi, najgenocidnija nacija na svetu, čiji su prsti upleteni u sukobe na ovim prostorima od…pa, otkad su ih otkrili, kažu za nešto da je neprijateljska propaganda? Bilo bi to smešno da zbog njih nisu izginuli milioni ljudi. Nije džaba Gandi rekao da ,,Ako se na dnu mora dve ribe svađaju, u blizini mora biti neki Englez”.

I onda je po direktivi u Bujanovcu napravljen skandal, pošto je direktor bujanovačkog Doma kulture Jetmir Ismaili zabranio projekciju filma i otišao na odmor u inostranstvo. Pošto nije hteo da se javi novinarima iz Srbije i objasni zašto je to učinio, dao je izjavu za šiptarski ,,Koha Ditore”, u kojoj je naveo da je otkazao projekciju jer ,,nema istine u tom filmu” i ,,grb Nacionalne oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca je zloupotrebljen”. Znači lik koji prima pare iz budžeta Srbije, u instituciji koju finansira lokalna samouprava preko budžeta Srbije, otkaže projekciju filma delom finansiranog iz budžeta Srbije i to obrazloži zloupotrebom grba paravojne terorističke formacije u filmu! Da li vam je negde poznata takva situacija da vam se na sopstvenoj teritoriji zabrani projekcija sopstvenog filma, dok se za to vreme na toj teritoriji organizuju mitinzi sa neprijateljskim (albanskim) zastavama i postavlja video-bim na kom se gledaju utakmice druge zemlje (albanske reprezentacije)? Ako nije, da li shvatate pod kakvom smo okupacijom?

Film sam odgledao sinoć i danas u repriznom terminu na RTS. Pošto su se na društvenim mrežama pojavile određene nedoumice moram nekoliko stvari da razjasnim, za one koji ne znaju situaciju oko aerodroma Slatina:
1. Film jeste fikcija, ali je snimljen po istinitim događajima, uz, naravno, deo slobode reditelja oko borbi na samom aerodromu.
2. Zločini u filmu su se stvarno dogodili, od ubistva popa do odsecanja glave, nažalost u stvarnosti glava, srpskim policajcima.
3. Bek-Ašlanbek Jehtojev, komandir ruske jedinice u filmu, u stvari je Junus-Bek Jevkurov, major ruskog Specnaza, koji je sa svojim osamanestočlanim odredom SPECNAZ-GRU zauzeo aerodrom Slatina nekoliko dana pre dolaska kolone oklopnih vozila iz BiH. U filmu je to prikazano kao jedan dan, jer su konkretni detalji ove tajne operacije i dalje zapečaćeni, ali se iz filma može naslutiti da je borbi oko aerodroma bilo, bez obzira na rediteljsku slobodu. O tome više imate ovde.
4. Smuk, šiptarski komandant u filmu, glumi ga Kubura, verovatno je Tači, jer je njegovo kodno ime bilo Zmija (smuk je neotrovna zmija). Jedino je šteta što zbog svojih zločina nije završio kao u filmu.
5. Rusi nisu dali engleskim helikopterima da slete na aerodrom, ali se epizoda sa povlačenjem oficira NATO nije dogodila na aerodromu, već u sedištu NATO-a u Evropi, kada je glavni komandant NATO-a, američki general Vesli Klark, naredio britanskom generalu Majklu Džeksonu da od Rusa preuzme kontrolu nad aerodromom Slatina. Tom prilikom Džekson mu je odgovorio da nije spreman da se sukobi sa ruskim desantnim snagama i tako izazove Treći svetski rat.

Jedna, po meni izuzetna zanimljivost, koju ni ja kao osvedočeni filmofil u prvom gledanju nisam primetio, pošto se spisak uloga na kraju filma zbog sitnih slova uopšte ne vidi, je pojavljivanje Gojka Mitića u ulozi načelnika policije Milića. Ko je Gojko Mitić mlađim čitaocima ne mogu dočarati, a i stariji će teško osamdesetogodišnjeg glumca u filmu povezati sa ulogama iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Da vas ne bih držao u neizvesnosti evo ispod pomoć prijatelja:

Da, to je veliki poglavica Vinetu iz vestern filmova nemačke produkcije. Dok je u zemljama nekadašnjeg istočnog bloka ovaj Leskovčanin kulturni fenomen, u ,,Međi” je prvi put zaigrao u nekom (bar delimično) srpskom filmu.

I to je ono što sam mislio da treba da znate o filmu ,,Balkanska međa”, kulturnom događaju protekle godine. Kompletnu i najbolju recenziju filma imate u tekstu Nikole Tanasića ,,Film koji smo dugo čekali, a nismo smeli da snimimo”, pa koga interesuje neka pročita, mada mislim da će žene (bar dobar deo  mlađih) od čitavog filma zapamtiti samo Andreja Šatalova (Šataj, Rade Tomić), koga tumači ruski glumac Anton Pampušnji (neko će reći s pravom).

Po svim pokazateljima ovakav film je prošao samo zato što je koprodukcija, jer Vlada Srbije (ne srpska) finansira dokumentarne i igrane filmove ,,mladih i perspektivnih” reditelja kao što je Ognjen Glavonić, koji u svojim filmovima ,,Dubina dva” i ,,Teret” govori o masovnim grobnicama na teritoriji Srbije gde su pokopani Albanci sa Kosova. Naravno da u igranom ,,Teret” glavnu ulogu ne igra nijedan srpski, već hrvatski glumac Leon Lučev. I dok se komšije nasnimaše ratnih filmova, koji sa istinom imaju veze kao ja bez noge sa fudbalom, naravno da ,,naša država” nema para za film o Jasenovcu, Kravicama, Košarama, Paštriku, Holmecu, Cerklju, Kupresu, Dobrovoljačkoj, Tuzlanskoj koloni…Nabrajanje genocida i stratišta bi potrajalo.

I zato je ,,Balkanska međa” veoma važan film: ubo je prst u oko autošovinistima, glumcima i režiserima koji snimaju antisrpske filmove i predstave, ,,borcima za ljudska prava” i ,,borcima protiv velikosrpskog nacionalizma”, koji Srbe napadaju zbog ubijenog komarca, dok njihova borba prestaje sa pomenom neke srpske žrtve. Sve je veća gadljivost naroda prema izrodima koji ne poštuju sopstvenu istoriju, jezik, pismo i tradiciju, sve je više prezrenih plaćenika koji pod plaštom novinarstva gaze sopstvene korene.

Zato sam Milošu Bikoviću na društvenoj mreži Tviter predložio da nađe nekog SRPSKOG reditelja (ne režisera iz Srbije), koji će po istinitim događajima snimati filmove, jer materijala, nažalost, ima i previše. Ćeraćemo se još.

 

P.S. Za drugosmrdijanske mrsomude namerno nisam napisao ništa o ruskom napuštanju aerodroma Slatina 2003.godine, baš da vidim da li će pročitati ,,linkovane” tekstove.

 

 

2 Komentara

  1. Bane 5. januara 2020. Reply
  2. Aleksandar Savić 5. januara 2020. Reply

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.