Praznik

– Hej…
– Hej…Otkud ti? Si me poželela?
– Zamišljaj samo, nešto sam htela…
– To srećo i ja isto želim. Godinama.
– Hajde skrati. Znaš ono kad si  mi pričao…
– Naravno…Nemam pojma šta. Svašta sam pričao da bih ti se uvukao u gaćice.
– Pa kada si napisao prve pesme.
– Uh, nemoj mi to raditi.
– Mmm, da…jebi ga, videla te kroz izlog od ,,Evergrina”.
– Dobro, da, što ne svrati?
– Znaš li s kim si sedeo?
– Da, sa mojim ortacima.
– Da, a znaš ono  za pesme?
– Šta, ne razumem?
– Pa ono kada si napisao prve pesme.
– Da…
– Sećaš se kome si pisao?
– E…ovo postaje neugodno.
– Pa i jeste…Zato ti i pišem.
– I? Ne zajebavaj da si mi spasla prve pesme iz Hrvatske?
– Ne, nego…Mika je umrla.
– Šta bre pričaš?
– 31.12. Sahranili smo je 1.1 Mislila sam da treba da znaš.
– Ovo neka šega za Uskrs?
– Ne, stvarno sam samo htela da znaš.
– Pa…
– Sediš sa njenim mužem upravo, koji se napatio neviđeno. Bio je pored nje sedam godina na aparatima.
– Ne….
– Znam, ne seri, jebeš ga, niko to nije zaslužio. Budalo…
– …
– Pa kako….
– Lako, život. Ne kuckaj u društvu, nisi nevaspitan. Sahranjena je na Letnjikovačkoj kosi u Šapcu 1.januara. Znam da ćeš saznati sve, lako ćeš naći grob. Odnesi cveće majmune romantični…
Ugasi se ekran.
Sedim u izlogu ,,Evergrin” kafea, nemam pojma posle desetina poruka za čestiatnje Uskrsa šta se desilo.
Spuštam telefon da ne budem nekulturan.
Priča obična.
Pijemo čaj i podsećamo se nekih dogodovština.
Ustaje čovek koga mislim da vidim prvi put u životu i kaže ,,Bunar, drago mi je da smo se videli” i odlazi…
Muž nekadašnje ljubavi.
Velike.
Nekad najveće.
Kada sam počeo da pišem pesme, umesto da sam se kao svi nesrećno zaljubljeni pesnici ubio.
Ortak koji ostaje me gleda, jedini zna neku tu davno (ne)zavšenu priču.
– Znaš ono…
– Znam.
– Pa to. Davno.
– Jeste. Mnogo davno. I ta smrt (on je bio prvi moj desetar, ali srećom nije bio u ratu) nekako ide uz mene.
– Ne seri, deca su nam super, ne seri, ovo je sve raspad. Ne sistema, raspad sveta. Ljubi te brat, odoh.

Izlazim iz kafića. Zovem bivšeg vojnika po ugovoru koji je rukovac grobalja u Šapcu. Kaže da zna otprilike gde je sahranjena jer je  skoro.
Idem da kupim cveće. I jednu crno-belu sliku da nađem. I da zapalim ružičastu sveću u obliku Panter Pante, koju mi je davno poklonila.
I da…Hristos Vaskrs.

 

 

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.