Bezalkoholno pivo


Pre petnaestak godina stojimo za šankom u ,,Edenu” moj bata Jane, naš drugar Bane i ja. ,,Eden” je bio sigurna muška kuća od kada je otvoren 1996. i od tada moja druga kuća. Bata i Bane su negde ranije potkvasili, ja taktiziram, jer ih ne mogu stići. Sva trojica pijemo pivo, za priču nebitno koje. Po dužini šanka stoji još nekoliko ljudi, među kojima i naš prijatelj, gazda kafića, Savko Isaković. Pijuckamo tako, neko letnje popodne beše, kad se na vratima pojavljuje mladić, javlja se konobaru i uljudno pita da li bi mogao da razgovara sa gazdom kafića. Konobar pokazuje na Savka, Savko se pozdravi sa momkom i ovaj počne sa pričom. Predstavlja ,,tu i tu” firmu, veliku, ogromnu, najveću na tržištu (kako to već ide), koja nudi ,,to i to”, ali, pazite sad, između ostalog ,,hitčinu” na tržištu Evrope-bezalkoholno pivo. Savko hoće da ga otkači, ovaj naučen da guši kao udav dok neko nešto ne kupi, hvali pivo na sva usta, ne odustaje, ubeđuje Savka da bude avangarda u gardu. Gleda Savko šta će, kako da mu kulturno da do znanja da ga to ne interesuje, pa će pokazujući na nas nekoliko:
– Dobro, ako ovi što piju pivo kažu da valja, uzeću par kartona”.

Sav srećan ode lik do kola i donosi karton tog piva u konzervama. Ne sećam se uopšte koje je bilo, ali neko od poznatijih jeste. Stavi karton na šank, pocepa najlon i podeli nama koji pijemo pivo po konzervu. Zgledamo se nas trojica i nastavimo da pijuckamo svoje pivo. Videvši ,,menadžer prodaje” da mi nemamo nameru da otvorimo, otvori on jednu konzervu, uzme od konobara čašu i polako sipa pivo. Okreće je u vazduhu diveći se:
– Vidite da je sve isto: ista boja, isti mehurići, ista pena…I ukus je isti-kaže i otpije gutljaj piva sa facom kao da je trenutno doživeo orgazam. Probajte slobodno, sve je isto kao kod piva koje pijete.
Gleda ga Bane, on mu bio najbliži, pa će onako zaplićući:
– Paa…ne pijemo mi bato pivo…zbog mehurića…pene…i ukusa…Pijemo bre…što uudara uu glavu…
Za šankom vrisak. Svi plaču od smeha osim ,,menadžera”. Kad je došao sebi Savko mu kaže ,,Izvini brate, ali ako oni koji piju pivo neće onda nemam kome da prodam”.
,,Menadžer” je pobegao glavom bez obzira, ostavivši one konzerve koje je izvadio na šanku. Koliko znam, nikada se više nije pojavio. Mislim da su stajale izložene do nove godine, ni devojke nisu htele to pivo da piju.

Videh na televiziji reklamu za bezalkoholni Hajneken pa se prisetih ove priče. Nisam siguran da će proći bolje od onog koje je nudio ,,menadžer”, ali, opet, petnaest godina je prošlo, možda je sad ,,moderno” piti pivo bez alkohola…

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.