Prevara

 

Fiksni telefon je zazvonio oko 19 časova. Ne gledajući broj javljam se, očekujući da se po dogovoru javi sin Aleksa koji ide popodne u školu, pa da se dogovorimo šta da ponese od kuće.
– Dobar dan, ja sam Jelena iz ,,te i te apoteke”.
– I?
– Danas delimo izuzetno sredstvo i vi ste među dvadeset dobitnika.
O ne, zar opet.
– Da li ste čuli za Alpsku kremu?
– Ne, čuo sam za Konjsku kremu.
– E ovo je pet puta jače. Imate li bolove u rukama, nogama, vratu, leđima, reumu, išijas, spondilozu, artritis…(pola od onoga što je nabrojala sam zaboravio)
– Imam bolove povremeno.
– Povremeno? Kako povremeno?
– Pa eto, nemam nogu pa se ponekad previše krivim kad hodam bez štapa i onda me POVREMENO bole leđa.
– Nemate nogu? IJU! Zaista? Kako to nemate nogu?
– Stigli me neki muževi…
– Kakvi muževi, ne razumem?
– Nema veze, recite šta je poenta ovog razgovora?
– Pa to je poenta: vi nemate nogu, a imate bolove za koje mi imamo izvanrednu kremu, a pošto smo danas dobili da pozovemo Vaš broj kremu ćete dobiti potpuno besplatno, samo da platite troškove dostave.
Počeo sam da se smejem u sebi.
– Koliko su troškovi dostave?
– 1690 dinara.
Počeo sam da se smejem grohotom.
– Recite mi pošteno da li verujete u ovo poslednje što ste rekli?
– Šta? Pa znate li Vi koliko ta krema košta? Ovo su zaista samo troškovi dostave…
Pošto je rekla ime apoteke koja ima predstavništvo na nekih 100 metara od mene dao sam joj sledeći predlog:
– Može li ovako: eto mene za nekih pet minuta kod Vas u apoteku da preuzmem tu besplatnu kremu, čisto da izbegnemo troškove dostave.
Tišina.
– Pa znate, ne radimo tako…bla,bla…kreme moraju da se šalju zbog evidencije…bla, bla…
– U redu, pozdravite gazdu i recite da ću navratiti po tu nagradu koja me sleduje.
Mrtva tišina.
– U redu, ovaj, ako ćete na takav način rešavati…Reći ću mu…Doviđenja.
– Doviđenja.

Prva ponuda koja je ispala kada sam u pretraživač ukucao ,,Alpska krema” bila je od ,,Lilija”, gde krema košta 1173 dinara u redovnoj prodaji. Zato mi nikako nije bilo jasno da li još uvek telefonski mogu da nahvataju ljude na foru da su nešto dobili džaba, ali ,,samo treba platiti troškove dostave”, koji su obično skuplji nego proizvod koji se nudi. A onda se setim da je u decembru neka engleska firma objavila rezultate istraživanja gde je prosečan koeficijent inteligencije u Srbiji 89, što je nivo blage retardacije. To opet znači da polovina stanovništva ima KI manji od 89. I odmah postane jasno kako uspevaju telefonske prevare. I rezultati izbora. Sve..

Zbog toga ozbiljno razmišljam da širom Srbije postavim patentirane automate za brzo i pouzdano testiranje inteligencije:

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.