Toplana bez kontrole

 

U dnevnom listu ”Danas” od 11.1.2017. objavljen je članak ”Građani bez obaveze da plaćaju račune za grejanje?’‘. Klikom na podvučeni link možete pročitati sve navode iz članka da ga bespotrebno ne bih prepričavao.

Ono osnovno je da je Zakonom o energetici, koji je stupio na snagu 29. decembra 2014. godine, propisano da su “snabdevač toplotnom energijom i krajnji kupac dužni da zaključe pisani ugovor o snabdevanju toplotnom energijom” u roku od dve godine od stupanja na snagu tog zakona. Pošto nijedna toplana na teritoriji Srbije to nije uradila Ministarstvo energetike 28.7.2016. svim toplanama dostavlja dopis u kojem ih upozorva na istek roka za sklapanje ugovora, što možete videti sa slika u prilogu.

toplana-akt
toplana-akt2

I ne samo da toplane taj zakonski rok, koji je istekao 29.11.2016., nisu ispoštovale nego su još tražile i produženje istog za godinu dana, navodno zbog ”obimnosti i komplikovanosti posla”. Pazite: njima je komplikovano da za dve godine naprave nacrt ugovora, a građanima je jednostavno da plaćaju (pre)visoke račune za grejanje. Zbog toga su udruženja građana iz Niša, Kragujevca, Kraljeva i Zrenjanina počela sa dostavom obaveštenja toplanama po kojima korisnici nakon 29.12.2016. nemaju više obavezu plaćanja računa za grejanje jer će se dalja isporuka toplotne energije smatrati ugovorno neobavezujućom, dobrovoljnom uslugom.

Formular obaveštenja zajedno sa gornjim aktom  možete preuzeti OVDE.

Poznato je da većina građana Šapca priključena na šabačku toplanu (da ne bih ponavljao misli se na JKP ”Toplana-Šabac”) cenu centralnog grejanja smatra previsokom, jer se naplaćuje po principu koliko toplani treba novca toliko će i da naplati. Tako im je omogućeno jer pojedinačni korisnici nikada nisu sklopili ugovor sa toplanom, već je prilikom izgradnje sklapan ugovor na nivou zgrade, u šta je retko ko od stanara imao uvid. Zgrada u kojoj stanujem završena je 1990./1991. i ima svoju podstanicu koja je kada sam primao dužnost Predsednika skupštine stanara 2003. bila obijena i poharana. Kupio sam novi cilindar i zamenio, ali su iz toplane tražili da samo oni imaju ključ, iako su pre toga samo oni i imali ključ, a nikakvu krađu nisu prijavili. Znači stanari prilikom kupovine stana plate sve što je u zgradi, pa tako i kompletnu instalaciju za grejanje, a onda neko drugi ima ključ od te instalacije i kada se utvrdi da nešto nedostaje opet stanari to treba da kupe. Tražio sam od toplane da ja ili neko od stanara bude prisutan prilikom merenja utrošene energije da bih video koliko to energije zaista zgrada troši i da li su lokali odvojeni od stambenog dela, ni to  nije zaživelo. Tražio sam da se postave kalorimetri za svaki stan i da stanari plaćaju onoliko koliko potroše, rekli su da to naknadno nije moguće i zahteva veliku investiciju. ”Čudnim sticajem okolnosti” baš u to vreme jedan od inženjera iz toplane je promovisao kalorimetre koji bi se individualno postavljali u stanove i koštali su od 200-300 evra, zavisno od veličine stana i broja radijatora, ali je za to bilo potrebno da pristane više od 60% stanara, što zbog nezainteresovanosti podstanara za takvu investiciju takođe nije bilo moguće. Tako se desilo da praktično ni zgrada ni stanari nemaju nikakvu kontrolu nad računima koje plaćaju, a ni nad opremom koju su platili prilikom kupovine stana.

Da stvar bude još gora, kada je sredinom devedesetih grejanje bilo izuzetno loše tek posle nekoliko sezona je ustanovljeno da je pokvaren izmenjivač toplote, a sve to vreme računi su plaćani u punom iznosu. Svi stanari su imali dodatne izvore grejanja jer temperatura u stanovima nije prelazila 16, 17 stepeni. Tada mi je starija ćerka bila beba i morao sam da donesem peć na drva kako bih dogrevao stan. Iz toplane su posle žalbi kod mene dolazili nekoliko puta i merili 19 stepeni, što se kao uklapalo u njihove normative (od 19-21 stepen), s tim da su pre toga u podstanici odvrtali grejanje malo jače. To znam sa sigurnošću jer posle merenja nijednom temperatura nije mogla da se popne na taj podeok. Sve to vreme niko nije mogao (ili hteo) da nam kaže da li je taj izmenjivač toplote koji se pokvario bio onaj koji su stanari platili prilikom izgradnje zgrade ili je bio zamenjen i naš ”nov” stavljen u neku drugu zgradu (na šta se osnovano sumnjalo). Nije moglo da se utvrdi ko je i kada vršio tehničke preglede jer je dnevnik pregleda, valjda se tako zove, bio odnet. A novi izmenjivač je skupština stanara mogla da nabavi, ali toplana nije htela da ga ugradi jer navodno za takav nije mogla da da garanciju, iako bi bio nabavljen preko firme sa kojom su i oni sarađivali. Pogađate da je izmenjivač morao biti nabavljen preko njih. I da ne nabrajam dalje, čitavo to pogodno tlo za malverzacije stvoreno je upravo izbegavanjem sklapanja pojedinačnog ugovora sa svakim korisnikom u kojem bi bilo navedeno šta je čija nadležnost. A pogađajte ko je sve te malverzacije plaćao.

Prošle godine sam zbog cene grejanja, koja je skuplja od cene grejanja na struju, a kažu i od grejanja na gas, želeo da se isključim i dobio sam ovakvu informaciju: 2000  dinara košta dolazak, ili ne znam šta, i 800 dinara raskačivanje po radijatoru, što bi za moj stan iznosilo 6000 dinara. Međutim, sa tim ne prestaje obaveza plaćanja računa ZA INDIREKTNO GREJANJE preko zajedničkih zidova (tako mi rečeno) koje bi koštalo 30 dinara po kvadratnom metru stana! Shvatate li kakva je to višedecenijska pljačka kada vam nameću da plaćate uslugu koju ne želite da koristite?

O tome kako cena grejanja kod nas stagnira ili čak i poskupljuje dok na svetskom tržištu energenti pojeftinjuju ne treba trošiti reči. A o tome kako se decenijama na mesto direktora dovode partijski poslušnici sumnjive ili totalne nestručnosti tek ne treba trošiti reči.

Upravo zato toplana mora da zasnuje ugovor sa svakim korisnikom koji želi da koristi njene usluge u kom će biti navedeno sve: od načina isporuke toplotne energije, načina kontrole, načina plaćanja, za šta se koriste pare od onih 6 meseci kada navodno ne plaćamo grejanje (što mesečno za moj stan iznosi 1152 dinara), ako je za redovno održavanje ko vrši, kada i šta spada u to održavanje, u zgradama koje imaju svoju podstanicu moraju postojati inventarske liste, a ne da se alat i delovi skidaju i nose kako se kome svidi…Jedino tako će korisnici povratiti kontrolu nad potrošnjom i izbeći višestruko veće plaćanje od potrošenog.

Ako se slažete sa pokrenutom inicijativom građana za prekid plaćanja računa za grejanje dok toplane ne izvrše zakonske obaveze prema korisnicima odštampajte obaveštenje sa gornjeg linka, popunite podatke (moraju glasiti na onoga na koga se vodi račun za grejanje) i predajte JKP ”Toplana-Šabac” ili dajte meni, pa ćemo delovati preko nekog od udruženja potrošača, jer zakon mora da važi kako za građane tako i za javna preduzeća.

One Comment

  1. Katarina Tomić 13. januara 2017. Reply

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.