Марка

Увек се преварим.
Увек.
Након јутарњих активности ”уђем на пола сата да видим шта има” на друштвеним мрежама и…

Пре неко јутро другар, колега војни пензионер, поставио на свом профилу на ФБ слику испод уз коментар ”Да се некима не повреде осећања”.
 marka
”Прогуглам” да видим о чему се ради и установим да је читава хистерија настала око обичне маркице коју ”Пошта Србије” објављује у част седамдесет пет година од оснивања Ужичке републике. ”Србијамарка” је тражила од Ужичана неки адекватан мотив и Народни музеј из Ужица је послао слику свог суграђанина Драгољуба Вуксановића-Вуксана из 1970.године ”Борци са Кадињаче”, на којој су комунисти и њихови потомци утврдили да су ”ретуширане” петокраке са капа бораца Радничког батаљона. Оштра расправа на друштвеним мрежама и испод чланака у разним новинама требала је да заврши коментаром госпође из Народног музеја у Ужицу објављеним у ”Блицу”, од које је направљена слика испод, коју сам колеги поставио у коментару уз напомену ”Па јесте, али чија осећања?”.
marka1

Испод мене се неки од његових пријатеља надовезао, а како је то изгледало можете видети на следећој слици.
marka3

Касније сам видео да се скоро слична полемика водила и у свим осталим коментарима: ”партизанима” се није могло објаснити да на оригиналној слици никакве петокраке није ни било!!! ”Ма мора да је било када су је и од теста правили”!!! Шта год би неко по том питању написао одговори би били да се врши ревизија историје! У СПС су се чак сукобили јер су једни предлагали да се марка одмах укине, док су чланови из Ужица то одбили. Када су испитани разни стручни органи и заиста утврђено да никакве петокраке на слици није било, па самим тим ни ревизије историје, нашао се неки новинар који је историчару Предрагу Марковићупоставио питање да ли би било скандалозно да је петокрака заиста ретуширана! Значи петокраке нема, али да је била на капама и да ју је неко уклонио да ли би ОНДА то био скандал?! Да ли видите докле бесмисао може да иде?

И то је тај наш усуд: комунисти и њихова деца још увек јашу и као ни протеклих 70 година не може им се ништа објаснити. Не може им се објаснити да су комунисти за време Ужичке републике стрељали невине људе само зато што су били неистомишљеници или се сумњало да јесу. Довољан пример је Живојин Павловић који је био члан и КПЈ и КП Француске и који је само зато што је 1940. године написао књигу о Стаљиновим злочинима испитиван и мучен од тадашњи највиших партијскихфункционера, да би био стрељан 28. новембра 1941., дан пред повлачење из Ужица. Не може им се доказати чак ни то да су у Радничком батаљону од по Немцима 240, а по нашим историјским документима 108 погинулих, само пет или шест били чланови КПЈ, што значи да су се људи борили за слободу а не за идеале. Не може им се објаснити да су откривене масовне гробнице и нађен већи део документације за преко 59000 убијених које су комунисти стрељали у Србији након ослобођења 1944.године као ”класне непријатеље” без икаквог суђења и да ће за то неко морати да одговара. Не може им се објаснити да су следбеници идеологије намењене за уништење Срба (и других мањих народа као што су Шкоти, Баскијци…), што је препознао Краљ Александар и још 1920. донео декрет којим се забрањује рад КПЈ.

Зато ова земља не може нигде осим у сопствени нестанак јер и после 70 година људи живе у убеђењу да се петокрака налази тамо где никада није ни била.

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.