ЗИД

Никога није имао да му кажe

Нико није хтео да му покаже
Кроз све је пролазио сам
и стално био повређиван

Да се заштити поче око себе да гради зид
Циглама од неузвраћених емоција
Малтером од суза и алкохола
Материјалом што траје вековима
Дуго је живео у свом зиду
У свету без света
Где га нико и ништа није могло дотаћи
Где га нико и ништа није могло повредити
Једнога дана обичног дана било му је досадно
И пробуши малу рупу у свом зиду
Чисто да види шта се дешава напољу
Гледао је дуго размишљајући да ли се нешто променило
Одједном се са друге стране појави око
Учини му се да га гледа са занимањем
Сметало му је што заклања видик
А и шта има то око да гледа баш кроз његов зид
Око је било лепо рупа је била мала
Недостајало му је када га не би видео
Одлучио је да прошири рупу још мало
Ускоро је видео оба ока
Погледи су били све чешћи и дужи
Желео је те очи све више
Проширио је рупу још мало
и угледао лице обасјано Сунцем
Биле су то најлепше очи
Било је то најлепше лице које је икада видео
Пошео је да вади циглу по циглу
Рушио је ред по ред свог дуго грађеног зида

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.