Umesto poslanice

 

Gledam božićnu poslanicu našeg patrijarha. Poziva na praštanje i pomirenje svih naroda koji su nekada živeli u jednoj državi. Slušao sam to dugi niz godina i od Patrijarha Pavla. Bolje rečeno od kad znam za sebe to slušam. Dokle? Dokle praštanje i pomirenje kada nestajemo kao narod, a upravo nas je to praštanje i pomirenje dovelo do ivice postojanja? O tome najbolje svedoče monstruozni zločini koje su počinili Muslimani i Hrvati baš na taj najradosniji pravoslavni praznik, kada su porodice na okupu. Jedan od tih zločina opisao je i Vuk Drašković, najveći ljigavac u politici na ovim prostorima, a i šire, u svojoj knjizi ,,Nož“, koja je po izlasku početkom osamdesetih bila zabranjena ,,zbog širenja verske i nacionalne mržnje i podrivanja bratstva i jedinstva naših narodnosti“. Znači onih više od 500 Srba i Cigana zaklanih 6. i 7.januara 1942. u selima Skakavac, Domačaj lugu i Gornjoj Trebinji, nisu žrtve, već čuvari bratstva i jedinstva.

Zašto su samo srpske žrtve čuvari bratstva i jedinstva? Zar Hrvatima i Muslimanima posle zverstava počinjenih u Prvom svetskom ratu na strani Austrougarske nismo dali šansu u prvoj Jugoslaviji? Zar nismo kao pobednici primili u svoje okrilje zločince i gubitnike? Kako su nam se zahvalili? Tako što su u drugom svetskom ratu pobili 1.2-1.5 miliona Srba! I onda smo ponovo dali šansu u drugoj Jugoslaviji. Tito i komunisti su zločince i gubitnike pred kraj rata primali u pobedničku vojsku, a Jasenovac, Jadovno, Pag i Kozara se nisu smeli pominjati. Sve je to zabetonirano kako bi se tragovi monstruoznih zločina sakrili. Prva knjiga o genocidu nad srpskim stanovništvom u NDH ,,Magnum krimen“ (Veliki zločin) Viktora Novaka je cenzurisana od strane komunista i odmah po objavljivanju 1948. stavljena na spisak zabranjenih knjiga. Prvo kompletno izdanje je objavljeno tek 2015.godine, a na spisku zabranjenih knjiga se u Vatikanu nalazi i danas, jer pokazuje vezu rimokatoličke crkve i ustaških zločina. Umesto da je knjiga uvrštena u obaveznu lektiru decenijama su nas učili lažnoj istoriji. Učili su nas kako se Mali Joža spustio naćvama niz zaleđen breg, a nisu nas učili da su u Jasenovcu od Srba pravili sapun. Sve u cilju bratstva i jedinstva. I kako se završi to bratstvo i jedinstvo? Tako što je u ratovima devedesetih nekoliko desetina hiljada Srba pobijeno, a preko 500 000 raseljeno.

Dokle to onda treba da ,,okrećemo i drugi obraz“, kako nam to pravoslavlje nalaže, kada takvo učenje direktno suzbija nagon za samoodržanjem? Izgleda da su to shvatili i u SPC, pa je Lavrentije izjavio da ,,Po jevanđelju nije greh manjim zlom sprečiti veće zlo. Kada vidite čoveka da je pošao da ubije dvadesetoro, sprečite ga svim sredstvima, jer je manje zlo ubiti onoga koji je pošao da ubija, nego dozvoliti da stradaju nevini. Više od toga, a ni manje od toga, crkva ne sme da kaže o ratu.“ To upravo znači da je prirodno pravo čoveka da brani sebe i svoje dostojanstvo, jer nigde nije zapisano da je neko dužan da mirno sluša uvrede, a kamoli da mirno stoji u redu za klanje, kao zatvorenici u Jasenovcu. Zar nije i sam Sveti Nikola na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, ne mogavši više da sluša Ariju kako huli Hrista i Bogorodicu, opalio jeretiku šamar? Pravoslavlje jeste ,,blaga“ vera, ali to ne znači da se u ime pravoslavlja sme dozvoliti vređanje ili uništavanje života. Samim tim niko nema pravo na oprost zločina, pogotovo tako monstruoznih kakvi su vršeni nad Srbima, recimo onih 1993. u Podrinju (ko ima ,,jak stomak“ može pogledati ovde), jer ,,majka može da ispašta i oprašta za svoju neizmernu materinsku patnju, ali ne sme da oprosti smrt svog deteta, pa tačno da i samo dete oprosti“ (,,Braća Karamazovi“).

Nažalost, poslednje dve decenije najveće uvrede i ponižavanja doživljavamo upravo od predstavnika vlasti iz sopstvenog naroda, koji se klanjaju ubicama srpske dece i izvinjavaju po okolnim zemljama za zločine koje Srbi i nisu počinili, dok se za zločine nad Srbima niko nikada nije izvinio. Srbija je jedinstvena zemlja u svetu koja nema registar žrtava, jer još uvek nisu popisane ni žrtve iz Drugog svetskog rata, na osnovu kojeg bi buduće generacije znale da rangiraju neprijatelje srpskog naroda. Zato je za opstanak neophodno da se Srbi vrate korenima, svom jeziku i pismu, i posebno svojoj istoriji, a ne da i dalje učimo naraštaje falsifikovanoj komunističkoj, po kojoj su ,,naša braća“ i oni koji su deci sekli glave, bacali uvis i dočekivali ih na bajonet.

Umesto neke svoje ,,poslanice“ završio bih sa odlomkom iz knjige ,,Opšta rehabilitacija Srbije“ Dimitrija Ristevskog:
,,Na sam katolički Božić kaže ing.Vladimir Lončar doterali su 74 Srbina iz Lipika i Pakraca i čim su ih doterali dočekao ih je Ljubo Miloš i povikao: ,,Zašto baš ja moram sve Srbe pobiti?“ U tom mu je prišao ustaški zastavnik i zamolio za dozvolu ,,da i on može jednog Srbina za Božić zaklati“ i kada mu je Miloš dozvolio zastavnik Matković je odabrao Jocu Divljaka iz Lipika, odveo ga do gomile poubijanih Srba, povalio ga na tu gomilu i živom mu izvadio srce, koje nam je posle pokazivao“. Međutim, nije na tome stao već je zamolio za dozvolu da još desetak Srba zakolje, što mu je Miloš i dozvolio.

Tog istog dana posle božićnog ručka, kaže Drago Svjetličić, izašao je poručnik Ljubo Miloš sa još nekolicinom ustaša, među kojima je bio i jedan postariji koga su zvali ,,Tatek“, a koji se sa Pavelićem vratio iz emigracije. Trebalo je za lično zadovoljstvo ,,Tateka“ izabrati jednog Srbina koga će svojeručno ubiti posle božićnog ručka. Postrojili su 20 Srba ispred kancelarije i ,,Tatek“ je izabrao jednog…(…)

Neverovatno je koliko se lako mogu oboriti sve optužbe protiv srpskog naroda, samo pod jednim uslovom: da čovek nema želju da posle božićnog ručka zakolje jednog Srbina! Ili drugačije, svako ko Srbe izjednačava sa Hrvatima i Muslimanima, svako ko okrivljuje Srbe za raspad Jugoslavije, svako ko optužue Srbe za rat u Hrvatskoj i BiH i svako ko optužuje Srbe za ekonomske sankcije, sasvim sigurno želi da zakolje bar jednog Srbina posle ručka!“

Braćo Srbi i sestre Srpkinje, neka su vam srećni i berićetni božićni i novogodišnji praznici, i ne zaboravite istorijsko iskustvo: nikada ne okrećite i drugi obraz, jer ne samo da ćete dobiti i po drugom obrazu, već ćete dobiti i prerezan vrat.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*