УЛИЦА (3)

По доласку из бање са редовне рехабилитације дочекала ме је затворена улица Краља Александра, бивша Мике Митровића. Коме је име улице по човеку који је погинуо управо у борби за ослобођење Шапца сметало питање је за неки други чланак. Углавном сам помислио да је улица затворена ради занављања асфалта који се већ био “испостио“. Не мало сам био изненађен када је један другар поставио слику на Фејсбуку у којој објашњава да је улица једносмерна за моторна возила у смеру од Дома ЈНА до ул.Јанка Веселиновића, што имате на слици испод.

ka6

Та улица је колико памте и најстарији Шапчани увек била двосмерна, због чега ми је прво пало на памет зашто би неко једној од улица у ужем центру града која је толике деценије била двосмерна променио ток саобраћаја? И то на такав начин да је једносмерна за моторна возила, а у супротном смеру је обележена бициклистичка трака, не стаза, трака, којом је кретање дозвољено бициклистима, мопедима и лаким трициклима. Такозвани асиметрични саобраћај. Нисам ја против промена, напротив, али промене у саобраћају се не могу радити стихијски, већ морају бити добро испланиране.

Зато се и врши анкетирање грађана и бројање саобраћаја како би се нашло најбоље решење за све учеснике, што овде није урађено. Колико сам упознат предлог за овакво уређење улице дали су чланови удружења “Вози улице“, који га правдају већом економичношћу, односно уштеди у гориву јер ће се више возити бицикл него моторна возила, самим тим и мањим загађењем ваздуха, бригом за јавно здравље грађана, па чак и већом безбедношћу саобраћаја. Хајде да то проверимо на једном примеру. Надам се да ми мој друг Иван Савин, власник сервиса “Џет скутерс“ на броју 23 у ул.Краља Александра, неће замерити што ћу баш њега узети као пример. Мерења сам извршио колима па су могуће грешке због заокруживања, али у принципу то изгледа овако:

ka1

– Од кружног тока код Дома ЈНА до Иванове куће има мање од 200 метара.
– Када са возилом иде према центру од његове куће преко кружног тока у ул.Јанка Веселиновића и Цара Душана до исте тачке има преко 700 метара. То значи да му је пут возилом сада дужи четири пута.
– Још горе је са становницима ул.Војводе Бране који су до кружног тока испред Дома ЈНА имали 100 метара (од нове зграде), а сада преко Сремске и Трга ђачког батаљона имају 700 (до “Тријумфа“). – Возила Полиције и посетилаца барова и сплавова на Старом граду која буду ишла према центру прелазиће уместо 300 више од 600 метара.

Да ли моторна возила са унутрашњим сагоревањем троше мање горива када прелазе већи пут? Не, троше више. Да ли када троше више горива мање загађују ваздух? Не, више загађују ваздух. Толико о економичности и екологији. “Па у томе и јесте поента: да се људи натерају да мање користе возила, а да више користе ноге или бицикл“, рекли би из удружења које пропагира бициклирање. Господо, уз ове цене горива нико не користи возило да би отишао 200 метара по бурек и јогурт, већ што има неку већу потребу. Онај ко је возио бицикл, возио га је и када је ул.Краља Александра била двосмерна и возиће га и даље, тако да никога не можете натерати да узме бицикл ако је пословно, не дај Боже здравствено као ја или из неке друге потребе везан за возило. Ко води рачуна о свом здрављу нормално је да ће више користити бицикл или ићи пешице, онај ко не води њему ћете само још више погоршати здравствене проблемe због нервирања. Толико и о наводној бризи за јавно здравље грађана. Што се тиче безбедности саобраћаја у тој улици се 1991. десила тешка саобраћајна незгода у којој је возач са “Бубом“ ударио у зид “АИК банке“ којом приликом је погинула девојка на сувозачком седишту.

После тога се не сећам да је било саобраћајне незгоде са тежим последицама док је улица била двосмерна, а готово сам сигуран да није било ниједне незгоде са бициклистима. Међутим, у случају асиметричног саобраћаја возачи из бициклистичке траке супротне кретању моторних возила не би смели да прелазе линију којом је ограничена трака, јер им управо тај простор гарантује већу безбедност и комфор кретања. А да ли неко мисли да ће тинејџери, чији скутери иду сигурно већом брзином од 45км/ч само су регистровани као мопеди, када у траци сустигну бициклисту дисциплиновано чекати док не буде безбедно да га обиђу? Да ли ће бржи бициклиста у истом случају чекати споријег? С обзиром на нашу надалеко познату саобраћајну културу наравно да неће и тиме је створен проблем изненадног преласка бициклисте или мопедисте у контра смер куда се крећу моторна возила, што се по њих због разлике у енергијама у случају судара (100:1 у корист аутомобила) може завршити фаталним последицама.

Ситуација није боља ни у истом смеру јер је због постојања бициклистичке траке и једносмерног кретања брзина моторних возила већа него у случају двосмерног саобраћаја, док је пажња коју у том случају посвећују учесницима у саобраћају који се њом крећу мања. А повећана брзина и смањена пажња возача моторних возила плус повећана сигурност и комотитет возача бицкла нису у знаку једнакости са безбедношћу саобраћаја, поготово у случајевима изненадне препреке на бициклистичкој траци у виду наглог отварања врата паркираних возила или укључења возила из споредних улица. А да не причам о безбедности саобраћаја у случајевима уласка возила у супротан смер као када сам вршио мерења:

ka4

ka3

ka2

Пошто је саобраћај најкомплекснији систем на овој планети у обзир се морају узети и социјални аспекти. На бициклистичкој траци, као и на стази, Законом је забрањено било какво заустављање, а камоли паркирање возила, што ће свима који имају радње где је неопходан прилаз возилима у многоме смањити промет услед онемогућеног прилаза својим објектима. Значи у данашње време када држава дере кожу својим наметима Градска управа ти још онемогућава да зарадиш и те намете платиш. Аке се у обзир узме и чињеница да корисници бициклистичке траке не возе читаве године, односно да ће те траке у зимском периоду зврјати празне поставља се питање која је уопште сврха претварања двосмерне у једносмерну улицу? Иако се из претходног види да су аргументи који су изнети “за“ асиметричан саобраћај врло, врло дикутабилни то члановима удружења “Вози улице“ није сметало да на веома арогантан начин бране своје ставове на друштвеним мрежама, називајући неистомишљенике затуцаним, а један од њихових симпатизера и дегенерицима, јер, забога, не разумеју да су то “сасвим нормална решења у развијенијим земљама света“. Колико су напредни у својим размишљањима можете видети у коментарима ове слике из мог албума “Саобраћај у Шапцу“ у којима подржавају прелазак бициклиста преко пружног прелаза када је рампа спуштена.

Значи у земљи где је просечна старост моторних возила 14 година, где пола бицикала која се возе не би прошла ни визуелни, а камоли неки технички преглед, где су путеви састављени од рупа на рупи и рупа у рупи и где возачи бицикала још увек упасују ногавице у чарапе или их стежу штипаљком треба да применимо напредна решења из далеко развијених земаља? И да би показали да смо напреднији од њих још и да бициклисте изузмемо из Закона о безбедности саобраћаја? Људи, побогу, па нисте ви једини учесници којима сви треба да се прилагођавају. Али, да сте најнедисциплинованији то вам признајем, што сам и објаснио у чланку Господари саобраћаја.

И сам повремени бициклиста, који возим једном ногом, слажем се да проблеми због некултуре возача моторних возила постоје и да их треба решавати, али ми никада није пало на памет да због тога идем једносмерном улицом у контра смеру. Уосталом, ако је један од главних аргумената бициклиста да вожња бицикла повољно утиче на здравље зашто онда идете краћим путем у контра смеру? Зашто не поштујете прописе и крећете се куда је дозвољено када ћете тако дуже возити и бити још здравији? Како је онда могуће да је поред свега наведеног Савет за безбедност саобраћаја усвојио тај предлог и читав саобраћај у ул.Краља Александра подредио једној мањој групи учесника, која при том ни не вози целе године? Саобраћај је живи систем и као такав подлежан променама, али се те промене не смеју вршити само на основу потреба једне категорије. Због тога и постоје критеријуми на основу којих се према Приручнику за пројектовање путева одређује врста бициклистичке површине која се уводи у саобраћај, као што је то на слици испод и приказано:

ka8

Из приложеног се види да се врста бициклистичке површине одређује на основу просечне брзине возила (V) и саобраћајног оптерећења, односно броја возила на сат која пролазе поред бициклистичке површине (vozila/h). Ако се узме да је просечна брзина између 40 и 50 км/ч (максимална дозвољена у насељеном месту је 50км/ч, просечна је 85% максималне) онда долазимо до податка да је за увођење бициклистичке траке (II) у саобраћај потребно да просечан број возила који прође улицом за сат времена буде између 500 и 1600. И ту се враћамо на почетак приче, односно зашто није извршено бројање саобраћаја неопходно да би се испунио тај основни услов: па зато што ни минималан број од 500 возила на сат (У ПРОСЕКУ) неће проћи том улицом ни када 31.12. буде петак, пијачни дан. Пошто ни тај основни услов према Приручнику није испуњен овакво саобраћајно решење за ул.Кнеза Лазара може бити само лични хир Градоначелника Небојше I Ујединитеља Баира и Чавића и нема апсолутно никакве везе са подизањем квалитета живота свих грађана, већ је подређено искључиво једној мањој групи учесника у саобраћају. Ваљда као знак захвалности за поклоњен бицикл.

Коришћени појмови према Закону о безбедности саобраћаја:
– саобраћајна трака је обележени уздужни део коловозне траке намењен за саобраћај једне колоне возила,
– бициклистичка трака је саобраћајна трака намењена искључиво за саобраћај бицикала, мопеда и лаких трицикала
– бициклистичка стаза је пут намењен искључиво за кретање бицикала
– бицикл је возило са најмање два точка које се покреће снагом возача, односно путника која се помоћу педала или ручица преноси на точак, односно точкове
– моторно возило је возило које се покреће снагом сопственог мотора, које је по конструкцији, уређајима, склоповима и опреми намењено и оспособљено за превоз лица односно ствари, за обављање радова, односно за вучу прикључног возила, осим шинских возила
– мопед је моторно возило са два точка чија највећа конструктивна брзина, без обзира на начин преноса, не прелази 45 km/h, при чему радна запремина мотора, када возило има мотор са унутрашњим сагоревањем не прелази 50 cm³ или са мотором чија највећа трајна номинална снага не прелази 4 kW када возило има електрични погон
– лаки трицикл је моторно возило са три точка чија највећа конструктивна брзина, без обзира на начин преноса, не прелази 45 km/h, при чему радна запремина мотора, када возило има мотор са унутрашњим сагоревањем са погоном на бензин, не прелази 50 cm³, или чија највећа ефективна снага мотора не прелази 4 kW када возило има мотор са унутрашњим сагоревањем са другом врстом погонског горива или чија највећа трајна номинална снага мотора не прелази 4 kW када возило има електрични погон.

 

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.