УЛИЦА (2)

Подели

Знате ли шта је био највећи проблем током окупације Шапца у Другом светском рату? Не знате? Или мислите да можете да наслутите? Свеједно, никада не бисте погодили. Није највећи проблем била несташица хране, тачкице, одвођење у логор и стрељања, највећи проблем током окупације је био тај што су Немци наредили да се воловска кола, шпедитери и пешаци морају кретати десном страном. Тако је некада причао познати шабачки гинеколог др Драгослав Исаковић. И када су Немци 1943. покушали да промене устаљене навике кретања средином пута Срби су поузимали пушке и у октобру ослободили град. По томе испада да окупација као окупација није била проблем док Немци нису покушали да регулишу саобраћај.

Те приче коју ми је причао мој велики пријатељ Савко, син др Исаковића, сетим се често када пролазим кроз родни град. Сетио сам се и пре неколико сати када сам угледао слику испод:

trg_djackog_bataljona3-2

У склопу реконструкције Трга шабачких жртава урађена је и реконструкција дела улице Цара Душана. То јест још увек се ради, што се са слике и види, али је улица пре нешто више од месец и по асфалтирана и обележена. Међутим, шта су бре обележавали када човек са ,,Југом“ (ША=045 ИЛ) зна да је ту годинама паркирао јер је био јавни паркинг, шта њега брига за пуну линију, издвојену бициклистичку стазу и кружни ток, он је тако навикао и има ту да паркира. Жена са бициклом преко пута стоји на сред коловозне траке и чека да пређе улицу иако је пешачки прелаз само десетак метара иза ње. И чека…и чека…и чека док возила која иду према центру морају преко пуне линије да пређу у траку из супротног смера како би је обишли. А о ,,шеширу“, који од три пешачка прелаза на мање од сто метара, улицу прелази ван пешачког према тржници не бих да трошим тастатуру.

Да зло буде веће, док је жена са бициклом стајала у траци не знајући да ли је пошла или је дошла и док је ,,господин“ у ,,Југу“ мирно пушио цигарету за цигаретом и отресао пепео кроз прозор кола, прошла су троја, ТРОЈА кола полиције обилазећи их (на слици се виде једна од тих троје), а да службена лица нису застала ни да упозоре или не дај Боже и уклоне учеснике који врше очигледну опструкцију саобраћаја.

 trg_djackog_bataljona2

Уместо да су лепо стали, рекли фино ,,Добар дан, можемо добити ваша возачка документа?…Знате ли да сте направили тежу повреду саобраћаја?…Не знате? Молим Вас пођите са нама.“ Па све фино и културно код психијатра. Када возач почне да се вади да није видео знак, одведу га код очног. Ако очни установи да му је вид исправан врате га код психијатра на процену психичке способности, јер, друже, ако стојиш паркиран у траци за престројавање испред кружног тока и немаш осећај да свима сметаш ТИ ДРУЖЕ НИСИ НОРМАЛАН! И онда му се лепо наплати дневница патроле која га је водала по докторима, наплате му се прегледи лекара специјалиста по тарифи за стране држављане јер као припадник небеског народа не спада у овоземаљске тарифе, па кад све то плати тек онда иде код судије за прекршаје који ће му одрезати казну у складу са законом. Све фино и културно. Тако би онда када изгуби читав дан и паре за лепо породично летовање сигурно запамтио шта у саобраћају сме, а шта не сме. И следеће вођење код психијатра би било трајно одузимање возачке дозволе. А ове који од три пешачка прелаза на мање од сто метара прелазе ван пешачког одмах би требало затворити у тапацирану собу.

Овако, Шабац може бити уређен као космодром из ,,Звезданих стаза“, али све док онај кога запиташ зашто свесно чини прекршај са благотелећим погледом одговора ,,Шта те болЕ к…?“ ни мој родни град, ни ова земља немају будућност. И то вам је одговор зашто ни Турци, ни Немци, ни многи други који су прошли овом раскрсницом светова нису успели да код небеског народа изрегулишу саобраћај: зато што ми сва правила имамо у малом прсту. Хтедох рећи средњем…


Подели

Оставите коментар

Scroll to Top