Промена свести


У текстовима на блогу и објавама на друштвеним мрежама релативно често сам користио израз ,,Овертонов прозор“. Видевши да добар део читалаца не разуме о чему се ради, желео сам да то поближе објасним. Међутим, пошто на интернету има доста чланака о томе, задржаћу се на краћој дефиницији да је Овертонов прозор (или Прозор Овертона) технологија која се примењује када се друштву намеће нека појава која је неприхватљива за то друштво. Још краће: промена свести.

Аутор те технологије или политичке теорије је Џозеф Овертон (1960–2003), амерички инжињер и правник, по ком је и добила име. Овертон је доказао да се уништење друштвених принципа врши у пет корака:
Први корак – од незамисливог до радикалног
Други корак – од радикалног до прихватљивог
Трећи корак – од прихватљивог до разумног
Четврти корак – од разумног до популарног
Пети корак – од популарног до политике (законске норме)
Након Овертона је касније установљен и шести корак, а који се може видети у неким европском земљама – од норме до диктатуре.

Према Овертону остварење било какве идеје не зависи од способности политичара који је заступа, него од тога да ли је јавност види у „прозору“ друштвено прихватљивог понашања. Политичар се мора трудити да идеје „прозора“ излаже у свом  јавном наступу да не би био проглашен за екстремисту. Тек кад се идеје промене у „излогу“ јавног мњења, могуће их је политички користити. Ако се хоће друштвено наметање до јуче незамисливих идеја, оне морају да прођу кроз претходних пет фаза.

Шематски то изгледа овако:

Како је, рецимо, то урађено са педерастијом? Педерастија и содомија су сматрани поремећајем сексуалног нагона и имали су своју шифру у списку болести. Прво је Фројд човека одредио као „полиморфно перверзно“ биће. У Немачкој се затим појавио Магнус Хиршфелд, који је содомите назвао „хомосексуалцима“ (од латинских речи homo − човек и sexus − пол). Онда је дошао Алфред Кинси, који је ,,научно утврдио“ да 10 одсто популације чине људи „нестандардне полне оријентације“. Затим се крајем шездесетих у САД истакао „покрет за права“ (касније геј-лоби), који је извршио притисак на Америчко друштво психијатара да хомосексуализам уклони са листе болести. Назив педер (fag, faggot, queer) постао је увредљив и заменио га је назив ,,геј“ (gay). Онда су под плаштом људских права почели да парадирају улицама и издејствовали да та њихова ,,права“ уђу у законе „развијених земаља Запада“, све до склапања бракова и усвајања деце. Ето како је некадашња болест постала не само прихватљив, већ популаран и пожељан начин понашања. Да се овде заокружи и шести корак диктатуре побринуо се Џозеф Бајден, велики пријатељ нашег председника (ко је рекао ,,И нешто више“? Тишина тамо!), који је као потпредседник САД рекао да ће борба за ЛГБТ права постати планетарни задатак америчке администрације! Чак и ако у обзир узмемо Кинсијев податак, који је наравно био циљан, онда видите како преко Овертоновог прозора 10% људи ,,нестандардне полне оријентације“ малтретира 90% стандардне.

Према анкети коју је 2016. покренуо дневни лист ,,Телеграф“ у Србији преко 64% становништва мисли да је хомосексуализам болест, а сви они који тако мисле се од стране невладиних организација (НВО) по правилу одмах проглашавају за хомофобе.

Како Овертонов прозор делује на примеру усвајања педофилије изгледа можете погледати у видеу испод.

Код нас се на томе озбиљно почело да ради од прошле године, када су дописом  Министарства просвете директори образовних установа обавештени да је неопходно да се одмах у већину предмета уведу наставне јединице о „сексуалном насиљу“, чиме се у српским обдаништима, основним и средњим школама, на мала врата уводи „сексуално образовање“ праћено подстрекивањем деце на хомосексуалне односе. У Пакету за вртиће деца од 3-5 година треба на цртежу голог дечака и голе девојчице да обележе где воле да их додирују, а где не, те како делови тела покривени купаћим костимом припадају само њима и имају право да кажу да не желе да их ту дирају. Чак и родитељима, јер би и ,,додиривање“ по тим деловима тела приликом купања могло да се подведе под сексуално насиље. Пазите, детету од 3-5 година треба објаснити сексуално значење додира како би разликовало насиље од потребе? Па дајте, молим вас. Деца од 5-7 година се уче како не треба да их цмачу и грле бабе, тетке и стрине. У Пакету за основне и средње школе учи се шта је француски пољубац, орални и анални секс, као и колико дуго сме да се матстурбира. Друге сексуалне технике се не помињу, али се зато на сликама отворено пропагирају хомосексуални односи. Ауторке ових „образовних пакета“ су Љиљана Богавац и Душица Попадић из ,,Инцест траума центра“, добитнице награде „Лабриса – најстарије ЛГБТ организације у Србији“ 2013.годинеза допринос јачању лезбијске заједнице у Србији“. Кога интересује више може прочитати у тексту Слободана Антонића овде.

Како би се још више приближили западним вредностима код нас је преведен и приручник за родно неутрално васпитање деце, којим се деца штите од ,,родних стереотипа“.  Главно ,,учење“ овог приручника је да не треба стварати идентитет  дечака и девојчица, те да не постоје отац и мајка него родитељи 1 и 2. Тако ви не би били отац/мајка трогодишњег дечака или девојчице већ би било родитељ 1 или 2 трогодишњег детета. Децу треба учити да „дечаци могу бити заљубљени у дечаке, а девојчице у девојчице, као и да постоје „породице дугиних боја“ са „две маме“ и „двојицом очева“. Дечаке од малена треба учити да се играју луткама, па чак ,,бити упоран“ док не почну да облаче и чешљају лутке, подстицати их да облаче хаљине и носе траке и шнале за косу. Треба их подстицати да седе док мокре, а девојчице треба учити да и оне могу да мокре стојећи. О свему томе имате у документарном филму ,,Расти без пола“.

Неко ће рећи ,,Па да, али то је у Шведској, далеко од нас“, али не би био у праву. Нацртом Закона о родној равноправности из 2017. просветне установе су дужне да обезбеде „коришћење родно осетљивог језика у уџбеницима и наставном материјалу“, а за оне које то не ураде предвиђена је казна од 1500000 (милион и петсто хиљада) динара! То значи стварање новоговора у који се уводе изрази ,,дрвосечица“, ,,давачица крви“, ,,редарка“, а у бајкама вук у Црвенкапи је вучица, а Снешко Белић је Снешка…Због негодовања јавности тај закон, који је требао да замени Закон о једнакости полова из 2009., остао је на нивоу нацрта. За сада. О свему томе детаљније можете прочитати овде.

Пошто скоро свакодневно имате вести о томе како центри за социјални рад отимају децу од биолошких родитеља због ,,лоших животних услова“, а затим их дају хранитељским породицама где држава плаћа њихово издржавање, нећу о томе писати. Хранитељска породица по детету добија 23000 динара, плус 3800 за џепарац детета. Значи држава, која би требала да води бригу о породици као основној ћелији друштва, неће да помогне биолошким родитељима да гаје децу, већ средства даје хранитељским породицама. Како да онда човек не помисли да су центри за социјални рад и хранитељи од тога направили бизнис?  Осим тога, ако се деца одузимају због „лоших животних услова“ што Циганима из ,,картон-насеља“ нису одузимана деца? Шта кажете, они су национална мањина, њима не смете? Или ,,газдама“ не требају циганска деца већ само бела…

Тако се тај Овертонов прозор развлачи и све више ствари које су до скора биле немогуће постају могуће, неприхватљиво постаје прихватљиво, а она мањина која би до пре педесет и нешто година била на листи поремећених болесника, сада под плаштом спречавања насиља над децом управо врши насиље над децом, док се велика већина традиционално одгајаних и васпитаних проглашава ненормалним (затуцаним, заосталим). А ко се дрзне да дигне глас против тако девијантног понашања одмах му залепе етикету фашисте!
Зашто се то дешава?
Зато што смо од ,,увођења“ демократије 2000.године колонија, односно земља под окупацијом. Колико год вам се то не свиђало управо је то једини тачан одговор. Што пре то схватите пре ћете се освестити и пружити отпор, јер је један од главних задатака колонизатора управо уништење традиционалне српске породице као последњег бедема опстанка друштва у целини.

 

 

У следећем наставку: Медији

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*