Promena svesti (4)

Navodi iz knjige ,,Opšta rehabilitacija Srbije“ Dimitrija Ristevskog (,,Narodna knjiga Alfa“, Beograd 1998.) u vezi Izveštaja Instituta za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju VMA, dostavljenog vojnim atašeima u Beogradu, Međunarodnom Crvenom krstu u Ženevi, Evropskoj zdravstvenoj organizaciji, Međunarodnom savetu za rehabilitaciju žrtava terora u Kopenhagenu, Zajednici medicinskih fakulteta Evrope i Generalnom sekretaru UN.

U uvodnom izveštaju se konstatuje:
,,Najpre u Hrvatskoj, a zatim i u Bosni i Hercegovini, institucionalizovano se vrše zločini protiv čovečnosti i ratni zločini prema zarobljenim licima, najčešće isključivo zato što pripadaju srpskoj nacionalnosti, u sklopu monstruozne ideološke vojne strategije uništavanja jednog naroda. Brojna psihofizička zlostavljanja, masovni zločini ljudomorstva i kontinuitet genocidne strategije nad srpskim stanovništvom u Hrvatskoj i BiH po svojoj svireposti, brutalnosti i raznovrsnosti primenjenih metoda, po animalnoj mržnji prema pripadnicima jednog naroda, po sadizmu do stepena bestijalnosti ekstremnih razmera, prevazilazi po svoj prilici oblike torture poznate u II svetskom ratu na istim prostorima.

Zbog potrebe službe, imperativa savesti i lekarske etike, ekipa stručnjaka Instituta za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju VMA, sastavljena od lekara-specijalista za neuropsihijatriju i kliničku psihologiju, izvršila je medicinsko-psihološke preglede 141 lica oslobođenih razmenom zarobljenika iz zatvora u Hrvatskoj. Većinom su to poljoprivrednici, sa osnovnom školom (46%), zanatskom (30%), srednjom (15%), višom (7%) i visokom stručnom spremom (2%). Većinom su to bile osobe muškog pola, isključivo srpske nacionalnosti, uzrasta između 18 i 69 godina starosti. Najčešće su hapšeni u svojim kućama, na ulici ili za vreme rada na njivama u polju. Nijedan zatvorenik nije mogao navesti razlog hapšenja, niti situaciju u kojoj su se nalazili da dovedu u vezu sa razlogom hapšenja. Nakon prikupljanja u mesnim zatvorima, sprovedeni su u stacionarne zatvore u Osijeku i Zagrebu, odakle su oslobođeni.

Najčešći oblici fizičkog zlostavljanja zatvorenika:

  • uskraćivanje zadovoljenja osnovnih fizičkih potreba(uzimanje hrane i vode pet dana, vršenje nužde) i vezivanje za radijator
  • udaranje glavom zatvorenika do gubitka svesti
  • vezivanje za drvo tokom dva dana i noći zimi po snegu, uz stalno batinanje i lišavanje hrane i vode
  • zasecanje kože na leđima nožem i sipanje soli u nastale posekotine
  • pripremanje i početak klanja zatvorenika, da bi kao slučajno spasao komandir sa kojim je išao zajedno u školu
  • vezivanje za drvo zimi na -15 stepeni i polivanje vodom kako bi se ubrzalo smrzavanje
  • nošenje vreće peska sa jednog na drugi kraj logora, da bi zatvoreniku rekli ,,ko ti je to rekao, vrati to nazad“ i tako sve do beskraja
  • puštanje naizmenično vrele pa hladne vode prilikom kupanja, kako bi se izazvale opekotine
  • dovođenje i prikazivanje unakaženih prijatelja i poznanika uz komentar ,,Evo kako izgleda hrabar i odan Miloševićev srpski borac“
  • udaranje nogom u glavu do onesvešćivanja, udaranje pesnicama u glavu čitavu noć ili pendrekom po telu dok se koža ne oguli
  • bušenje ušiju zašiljenim drvcetom ili uloškom od hemijske olovke
  • lomljenje ruku na taj način što se ruka postavi na prag vrata i jedan ustaša stane na jednoj strani, a drugi na drugoj dok je ne slome
  • prisiljavanje zatvorenika da piju tečni deterdžent za pranje posuđa
  • razbijanje zuba pesnicama i povređivanje oka
  • priključivanje zatvorenika na struju, kako bi igrao ,,srpsko kolo moravac“
  • stavljanje flaše u usta, pucanje u nju i prisiljavanje zatvorenika da nastale parčiće lome zubima
  • prinudni seksualni odnos sina i oca, uključujući i felacio, kao i stavljanje da leže goli u jednom krevetu sa nekim ko ima kožna oboljenja (ovo su preuzeli od Jozefa Mengelea)
  • odvođenje uglednih građana, većinom profesora i nastavnika, u grad da skupljaju pikavce po ulici
  • stavljanje noža pod grlo, krvavog u usta i traženje oštrijeg kako bi ga mogli zaklati
  • postrojavanje porodice (oca i dva sina) za klanje i tako spremni čekaju da sata da dođe šef, pa se klanje odlaže; perverzne odnose oca sa sinovima pod pretnjom da će sinove zaklati ili odnos sinova pred ocem, pod pretnjom da će oca zaklati
  • postavljanje uza zid i pucanje pištoljem blizu glave i tela, ili bacanje noža
  • dugotrajno oštrenje noža pred zatvorenikom i njegova proba zasecanjem vrata ili ruke i onda kao slučajno neko uđe u prostoriju i klanje se odlaže
  • vršenje nužde u prostorijama gde se spava direktno na pod
  • batinanje pendrecima, žilastim kablovima, kundacima pušaka i drškama od metli do gubitka svesti
  • elektriziranje sa davanjem ,,elektro-šoka“ stavljanjem žica na oba ručna zgloba, u predeo vrata, butina i direktnim aplikacijama na polne organe
  • ,,oživljavanje“ onesvešćenog fizičkim nasiljem tako što im se na silu u otvorena usta sipa sirće, rakija ili mokraća
  • ,,pokazivanje“ kako se vade oči Srbima, uz grubo zabadanje prstiju u očne duplje
  • sistematsko, svakodnevno skakanje na stomak sa klupe ili stola, sve do izazivanja hernija, ingvinalne hernije veličine ljudske glave
  • vezivanje muškarca raširenih nogu i udaranje pendrekom po testisima
  • svakodnevno silovanje žena vezanih ruku i nogu u tzv. ,,crnoj sobi“
  • gašenje pikavaca u ustima i prisiljavanje da ih gutaju
  • prisiljavanje na gutanje pikavaca pomešanih sa mokraćom
  • gaženje obema nogama: jednom nogom se fiksira vrat, dok se drugom udara u grudni koš u predelu srca
  • izbijanje zuba, najčešće cevima pištolja
  • kačenje vezanih ruku na kuku na zidu, batinanje do onesvešćivanja kako bi visio okačen na kuku
  • stavljanje vreće preko glave, vezivanje kanapa oko vrata, obaranje na beton i udaranje cokulama i pendrekom ,,dok mrda“
  • udaranje ,,maljem“ napravljenim tako što se u čaršav 1-2kg soli zaveže u čvor, potopi u vodu i onda udara

Najčešći oblici psihičkog zlostavljanja su išla u dijapazonu od zastrašivanja, pretnji i ucena, preko vrbovanja za saradnju i ponižavanja, do brutalnih heteroseksualnih iživljavanja i homoseksualnih zlostavljanja, i to:

  • stavljanje revolverskih cevi u usta i noža pod grlo, uz pretnju da će biti zaklan ,,kao što su zaklani i svi njegovi ukućani“
  • saopštavanjem ,,da su im deca zaklana, a sada je došao red na njih, čime će rešiti pitanje četnika“
  • naređenje da se krsti i klanja pred slikom Slobodana Miloševića, uz psovke njemu i Miloševiću
  • naređenje da onaniše pred slikom Josipa Broza
  • ,,noćni plesovi“: prinudna igra parova pred pijanim ustašama po taktu bučne muzike, s tim da su u prvom delu igranke muškarci goli do pola, a žene od pola, u drugom delu obratno, muškarci od pola, a žene do pola, a zatim odlazak u mračnu sobu gde su mlađe žene silovane vezanih ruku i nogu
  • prisilno grupno masturbiranje muškaraca pred najstarijim ženama, nagi do pola uz brutalna verbalna ponižavanja i pratnju bučne muzike
  • jutarnje prisilno kupanje mlađih zatvorenica, zatim seansa grupne iruminacije uz obavezno gutanje ejakulata, a u seansi se menjalo i po 10 do 20 ustaša
  • prisiljavanje da mlađi muškarci starijima vrše iruminaciju
  • analni heteroseksualni odnos sa žrtvama, a zatim prisiljavanje na iruminaciju i gutanje ejakulata
  • grupna masturbacija, s tim da supruga jednog od zatvorenika irumira drugog zatvorenika pred svojim mužem, takođe zatvorenikom
  • ,,specijalni ples“ u kome potpuno nage žene i muškarci plešu do iznemoglosti, a onda sledi postupak ,,oživljavanja“
  • ,,igre bez granica“, koje se sastoje u nošenju vruće vode na glavi i trčanje, uz rizik izlivanja i stvaranja opekotina
  • jahanje zatvorenika koji puze četvoronoške, uz zahtev da viču ,,živela Hrvatska“
  • puštanje kaseta sa snimljenim glasovima masakriranih ranjenika i leševima, da se vidi ,,šta rade četnici Hrvatima“
  • postavljanje zagonetke, kao ,,kako se jednom rukom mogu uhvatiti oba uha“ i odgovor ,,to može kada ti ustaša odreže jedno uho i stavi u ruku kojom držiš drugo uho“
  • vezivanje žrtve lancima i vođenje po kafanama, da bi narod video kako izgleda ,,Miloševićev četnik“
  • bušenje metka turpijom pred zatvorenikom, kako bi im olakšao smrt prilikom streljanja“

U zaključku Izveštaja se konstatuje ,, da se ni u jednom slučaju torture ne može isključiti činjenica da je u pitanju ispoljavanje ponašanja ,,izvornih psihopata“ u zatvorskom personalu, regrutovanih očigledno  iz najproblematičnije devijantne populacije“. Međutim, medicinskim stručnjacima promakla je pažnji činjenica da su se za vreme izvođenja zatvorenika u grad da čiste ulice ,,prolaznici okupljali i pljuvali ih, smejali im se, gađali ih jajima i drugim predmetima, uz vređanja i psovke“ i ,,dovođenje građana Drniša da pljuju zatvorenike, vređaju najpogrdnijim imenima“ i ,,dovođenje građana Hrvata da ih gađaju jajima po glavi, koji su ih posle prisiljavali da jedu jaja pomešana sa zemljom“, kao i da su ,,dolazili građani Hrvati iz Splita da posmatraju mučenje i ko je hteo mogao je da ih tuče, što su mnogi i činili“. (Navodi su verovatno deo pomenutog Izveštaja-dodao Bunar) Na osnovu ovih primera može se zaključiti da nije samo zatvorsko osoblje ,,izvorno psihopatsko“, već da su to i građani Hrvatske, koji s zabave radi učestvovali u nasilju nad zatvorenicima.

Interesantno je kako su mučitelji u hrvatskim zatvorima sledili svoje uzore naciste u koncentracionim logorima: i jedni i drugi su dovodili svoje poznanike i rodbinu, ili slučajne prolaznike, u logore ili zatvore da posmatraju ili učestvuju u mučenju logoraša i zatvorenika. Isto tako, i ponašanje logoraša i zatvorenika kod nacista i hrvatskih fašista je identično. U nacističkim logorima logoraši su preživljavali snaženjem duha da su superiorniji u odnosu na naciste u obrazovanju, vaspitanju i kulturi i da su zbog toga kao ljudska bića daleko vrednija od svojih mučitelja, zbog čega su mogli da izdrže i najjača mučenja. Potpuno istu situaciju su konstatovali i stručnjaci sa VMA kod zatvorenika Srba.

Cilj zatvaranja bio je, konstatuje se u Izveštaju, ,,da se promene patriotski stavovi kod zatvorenika, da se moralno slome, ali i da se zaplaši narod kome pripadaju, da bi tako zaplašeni napustili svoja ognjišta spasavajući goli život, a sve u cilju etničkog čišćenja Hrvatske“. U užem smislu, psihičko zlostavljanje imalo je za cilj ,,rušenje motiva sigurnosti, motiva samopotvrđivanja i afirmativnih motiva, uz stimulaciju razvijanja osećaja neizvesnosti, bespomoćnosti, straha i anksioznosti sve do gubljenja sopstvenog identiteta“. Umesto toga psihijatri i psiholozi VMA su konstatovali da ,,pregledanja lica, i pored prolongiranog snažnog stresa i duboke povređenosti ljudskog dostojanstva manifestuju zrelost uvida  u sopstveno stanje i neočekivanu psihičku otpornost u odnosu na intenzitet i i trajanje snažnih stresogenih događaja, uz prisustvo doze ponosa ,,da nisu poklekli uprkos svemu“ “. To je razlog što nijedan ispitanik, kako stoji u zaključku Izveštaja ,,nije iskazao potrebu za psihijatrijsko-psihološkim tretmanom, već uglavnom, ako uopšte traže medicinsku pomoć, traže medicinski pregled i lekove za telesne tegobe, jer im je psihološka pozadina tih tegoba nejasna“.

Naučnoj pažnji izmiče još jedna bitna karakteristika ,,izvornih psihopata“, kako se u Izveštaju nazivaju mučitelji u zatvorima, a to je njihova devijacija u sferi intimnog života, gde se nalazi osnovni uzrok njihovog neprilagođenog ponašanja.  Varlam Šalamov je u Staljinovim logorima proveo 27 godina i kategorički tvrdi, pošto vlast u logorima drže pripadnici milicije u sprezi sa zatvorenicima, ,,da su svi kriminalci homoseksualci“. Kriminalci se još ako deca, piše Šalamov, ,,uče da mrze žene“ i da je žena ,,stvar koja se povremeno koristi“. Silovanje maloletnih je večiti san kriminalaca. U odsustvu žena kriminalci su silovali muškarce pod pretnjom noža, za krpice ili hleb i krstili ih ženskim imenima. Etika kriminalaca neguje sadističku sklonost, da šara nožem po lešu, da javno siluje ženu, trogodišnju devojčicu ili zarazi muškarca sifilisom (,,Priče sa Kolime“). Nacisti su takođe većinom bili homoseksualci i njihovo ponašanje, kada su u pitanju zločini, u celini odgovara psihološkom svetu homoseksualaca. U zaveri za ubistvo predsednika Kenedija, tvrdio je tužilac Džim Garison, ,,bila je uključena jedna grupa homoseksualaca“. Džek Rubi, koji je ubio Osvalda, i Klej Šav, koga je Garison uhapsio radi učešća u zaveri, u Dalasu i Nju Orleansu su bili poznati po homoseksualnim orgijama. Znači uvek, kada je u pitanju zločin, nasilje i sadizam, treba prvo pomišljati na homoseksualizam. Hrvatski fašisti i nemački nacisti koji su vršili stravične zločine, u stvari su homoseksualci koji se svete čoveku i Bogu za svoju sudbinu, nastalu u dečjem dobu kada se privikava na čistoću, jer trauma u vezi sa prisilnim odvikavanjem od analne faze, koju izazivaju stroge i autoritativne majke, čini analnu seksualnu orijentaciju poželjnom. Nikada nisam prihvatio svoju grešnost, govorio je Pjer Paolo Pazolini, ,,nikada nisam bio u spokoju i miru sa svojom porodicom, čak se nikada nisam ni navikao na nju“. Ovo nespokojstvo u samom sebi homoseksualca nagoni na zločin. Svi tirani koje je istorija zabeležila, uključujući i samog Hitlera, bili su homoseksualci, tako da su sve njihove ideologije, politike i ,,uzvišeni ciljevi“ bile samo kamuflaža neprirodnog nagona koga obavezno prati i nenormalnost u sferi intelekta i morala.

Prvo i osnovno pitanje koje se nakon čitanja navoda iz Izveštaja nameće je da li ste čuli za navedeni Izveštaj Instituta za mentalno zdravlje VMA i zašto niste? Da li je izveštaj bio objavljen u sredstvima javnog informisanja i da li su ,,demokratske snage“ posle 2000. bile upoznate sa istim kada su pola Srbije prodali Hrvatima? Ili su upravo zbog toga i dovedene na vlast? Da nam Hrvati kupuju izvore i prodaju vodu u svojim veletrgovinama? Da nam štampaju udžbenike za decu u školama, gde u istoriju ubacuju Veliku Hrvatsku početkom srednjeg veka, a genocid nad Srbima tokom NDH se neutralno spominje u nekoliko rečenica? Da ne navodim dalje, otići ću i sam u pomračenje svesti.

Iz prethodnog teksta, može se izvući nekoliko zaključaka, vrlo bitnih za razumevanje dešavanja na ovim prostorima:

  • Na pitanje kako je moguće da je par ili nekoliko hiljada ustaša u kompleksu logora Jasenovac uspelo da pobije između 700 000 i milion Srba, a da niko nije pokušao proboj, jedini moguć odgovor se nazire u zaključku Izveštaja da logorašima i zatvorenicima srpske nacionalnosti ,,psihološka pozadina tih tegoba nije jasna“. Skraćeno, normalan ljudski mozak ne može da shvati da neko ko sebe smatra racionalnim bićem može da počini tako nezamisliva zverstva iz čiste zabave, zbog čega najverovatnije nisu ni pružali otpor prilikom odlaska u smrt.
  • Na pitanje da li narod može da bude kriv, naravno da je odgovor da može, i naravno da jeste, jer, suprotno glupoj floskuli da ,,nije kriv narod, već su krivi pojedinci“, upravo je hrvatski i muslimanski narod taj koji ne da protiv pojedinaca koji su počinili stravične zločine ništa nije preduzeo, već upravo te pojedince smatra svojim herojima.
  • Ako trenutna Vučićeva vladavina u Srbiji ima sve odlike tiranije, onda, prema poslednjoj rečenici u tekstu iz knjige, povici ,,Vučiću pederu“ nisu uvreda, već pre pohvala što je uspeo da uđe u društvo ,,velikih“.

 

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.