Промена свести (4)

Наводи из књиге ,,Општа рехабилитација Србије“ Димитрија Ристевског (,,Народна књига Алфа“, Београд 1998.) у вези Извештаја Института за ментално здравље и војну психологију ВМА, достављеног војним аташеима у Београду, Међународном Црвеном крсту у Женеви, Европској здравственој организацији, Међународном савету за рехабилитацију жртава терора у Копенхагену, Заједници медицинских факултета Европе и Генералном секретару УН.

У уводном извештају се констатује:
,,Најпре у Хрватској, а затим и у Босни и Херцеговини, институционализовано се врше злочини против човечности и ратни злочини према заробљеним лицима, најчешће искључиво зато што припадају српској националности, у склопу монструозне идеолошке војне стратегије уништавања једног народа. Бројна психофизичка злостављања, масовни злочини људоморства и континуитет геноцидне стратегије над српским становништвом у Хрватској и БиХ по својој свирепости, бруталности и разноврсности примењених метода, по анималној мржњи према припадницима једног народа, по садизму до степена бестијалности екстремних размера, превазилази по свој прилици облике тортуре познате у II светском рату на истим просторима.

Због потребе службе, императива савести и лекарске етике, екипа стручњака Института за ментално здравље и војну психологију ВМА, састављена од лекара-специјалиста за неуропсихијатрију и клиничку психологију, извршила је медицинско-психолошке прегледе 141 лица ослобођених разменом заробљеника из затвора у Хрватској. Већином су то пољопривредници, са основном школом (46%), занатском (30%), средњом (15%), вишом (7%) и високом стручном спремом (2%). Већином су то биле особе мушког пола, искључиво српске националности, узраста између 18 и 69 година старости. Најчешће су хапшени у својим кућама, на улици или за време рада на њивама у пољу. Ниједан затвореник није могао навести разлог хапшења, нити ситуацију у којој су се налазили да доведу у везу са разлогом хапшења. Након прикупљања у месним затворима, спроведени су у стационарне затворе у Осијеку и Загребу, одакле су ослобођени.

Најчешћи облици физичког злостављања затвореника:

  • ускраћивање задовољења основних физичких потреба(узимање хране и воде пет дана, вршење нужде) и везивање за радијатор
  • ударање главом затвореника до губитка свести
  • везивање за дрво током два дана и ноћи зими по снегу, уз стално батинање и лишавање хране и воде
  • засецање коже на леђима ножем и сипање соли у настале посекотине
  • припремање и почетак клања затвореника, да би као случајно спасао командир са којим је ишао заједно у школу
  • везивање за дрво зими на -15 степени и поливање водом како би се убрзало смрзавање
  • ношење вреће песка са једног на други крај логора, да би затворенику рекли ,,ко ти је то рекао, врати то назад“ и тако све до бескраја
  • пуштање наизменично вреле па хладне воде приликом купања, како би се изазвале опекотине
  • довођење и приказивање унакажених пријатеља и познаника уз коментар ,,Ево како изгледа храбар и одан Милошевићев српски борац“
  • ударање ногом у главу до онесвешћивања, ударање песницама у главу читаву ноћ или пендреком по телу док се кожа не огули
  • бушење ушију зашиљеним дрвцетом или улошком од хемијске оловке
  • ломљење руку на тај начин што се рука постави на праг врата и један усташа стане на једној страни, а други на другој док је не сломе
  • присиљавање затвореника да пију течни детерџент за прање посуђа
  • разбијање зуба песницама и повређивање ока
  • прикључивање затвореника на струју, како би играо ,,српско коло моравац“
  • стављање флаше у уста, пуцање у њу и присиљавање затвореника да настале парчиће ломе зубима
  • принудни сексуални однос сина и оца, укључујући и фелацио, као и стављање да леже голи у једном кревету са неким ко има кожна обољења (ово су преузели од Јозефа Менгелеа)
  • одвођење угледних грађана, већином професора и наставника, у град да скупљају пикавце по улици
  • стављање ножа под грло, крвавог у уста и тражење оштријег како би га могли заклати
  • постројавање породице (оца и два сина) за клање и тако спремни чекају да сата да дође шеф, па се клање одлаже; перверзне односе оца са синовима под претњом да ће синове заклати или однос синова пред оцем, под претњом да ће оца заклати
  • постављање уза зид и пуцање пиштољем близу главе и тела, или бацање ножа
  • дуготрајно оштрење ножа пред затвореником и његова проба засецањем врата или руке и онда као случајно неко уђе у просторију и клање се одлаже
  • вршење нужде у просторијама где се спава директно на под
  • батинање пендрецима, жиластим кабловима, кундацима пушака и дршкама од метли до губитка свести
  • електризирање са давањем ,,електро-шока“ стављањем жица на оба ручна зглоба, у предео врата, бутина и директним апликацијама на полне органе
  • ,,оживљавање“ онесвешћеног физичким насиљем тако што им се на силу у отворена уста сипа сирће, ракија или мокраћа
  • ,,показивање“ како се ваде очи Србима, уз грубо забадање прстију у очне дупље
  • систематско, свакодневно скакање на стомак са клупе или стола, све до изазивања хернија, ингвиналне херније величине људске главе
  • везивање мушкарца раширених ногу и ударање пендреком по тестисима
  • свакодневно силовање жена везаних руку и ногу у тзв. ,,црној соби“
  • гашење пикаваца у устима и присиљавање да их гутају
  • присиљавање на гутање пикаваца помешаних са мокраћом
  • гажење обема ногама: једном ногом се фиксира врат, док се другом удара у грудни кош у пределу срца
  • избијање зуба, најчешће цевима пиштоља
  • качење везаних руку на куку на зиду, батинање до онесвешћивања како би висио окачен на куку
  • стављање вреће преко главе, везивање канапа око врата, обарање на бетон и ударање цокулама и пендреком ,,док мрда“
  • ударање ,,маљем“ направљеним тако што се у чаршав 1-2кг соли завеже у чвор, потопи у воду и онда удара

Најчешћи облици психичког злостављања су ишла у дијапазону од застрашивања, претњи и уцена, преко врбовања за сарадњу и понижавања, до бруталних хетеросексуалних иживљавања и хомосексуалних злостављања, и то:

  • стављање револверских цеви у уста и ножа под грло, уз претњу да ће бити заклан ,,као што су заклани и сви његови укућани“
  • саопштавањем ,,да су им деца заклана, а сада је дошао ред на њих, чиме ће решити питање четника“
  • наређење да се крсти и клања пред сликом Слободана Милошевића, уз псовке њему и Милошевићу
  • наређење да онанише пред сликом Јосипа Броза
  • ,,ноћни плесови“: принудна игра парова пред пијаним усташама по такту бучне музике, с тим да су у првом делу игранке мушкарци голи до пола, а жене од пола, у другом делу обратно, мушкарци од пола, а жене до пола, а затим одлазак у мрачну собу где су млађе жене силоване везаних руку и ногу
  • присилно групно мастурбирање мушкараца пред најстаријим женама, наги до пола уз брутална вербална понижавања и пратњу бучне музике
  • јутарње присилно купање млађих затвореница, затим сеанса групне ируминације уз обавезно гутање ејакулата, а у сеанси се мењало и по 10 до 20 усташа
  • присиљавање да млађи мушкарци старијима врше ируминацију
  • анални хетеросексуални однос са жртвама, а затим присиљавање на ируминацију и гутање ејакулата
  • групна мастурбација, с тим да супруга једног од затвореника ирумира другог затвореника пред својим мужем, такође затвореником
  • ,,специјални плес“ у коме потпуно наге жене и мушкарци плешу до изнемоглости, а онда следи поступак ,,оживљавања“
  • ,,игре без граница“, које се састоје у ношењу вруће воде на глави и трчање, уз ризик изливања и стварања опекотина
  • јахање затвореника који пузе четвороношке, уз захтев да вичу ,,живела Хрватска“
  • пуштање касета са снимљеним гласовима масакрираних рањеника и лешевима, да се види ,,шта раде четници Хрватима“
  • постављање загонетке, као ,,како се једном руком могу ухватити оба уха“ и одговор ,,то може када ти усташа одреже једно ухо и стави у руку којом држиш друго ухо“
  • везивање жртве ланцима и вођење по кафанама, да би народ видео како изгледа ,,Милошевићев четник“
  • бушење метка турпијом пред затвореником, како би им олакшао смрт приликом стрељања“

У закључку Извештаја се констатује ,, да се ни у једном случају тортуре не може искључити чињеница да је у питању испољавање понашања ,,изворних психопата“ у затворском персоналу, регрутованих очигледно  из најпроблематичније девијантне популације“. Међутим, медицинским стручњацима промакла је пажњи чињеница да су се за време извођења затвореника у град да чисте улице ,,пролазници окупљали и пљували их, смејали им се, гађали их јајима и другим предметима, уз вређања и псовке“ и ,,довођење грађана Дрниша да пљују затворенике, вређају најпогрднијим именима“ и ,,довођење грађана Хрвата да их гађају јајима по глави, који су их после присиљавали да једу јаја помешана са земљом“, као и да су ,,долазили грађани Хрвати из Сплита да посматрају мучење и ко је хтео могао је да их туче, што су многи и чинили“. (Наводи су вероватно део поменутог Извештаја-додао Бунар) На основу ових примера може се закључити да није само затворско особље ,,изворно психопатско“, већ да су то и грађани Хрватске, који с забаве ради учествовали у насиљу над затвореницима.

Интересантно је како су мучитељи у хрватским затворима следили своје узоре нацисте у концентрационим логорима: и једни и други су доводили своје познанике и родбину, или случајне пролазнике, у логоре или затворе да посматрају или учествују у мучењу логораша и затвореника. Исто тако, и понашање логораша и затвореника код нациста и хрватских фашиста је идентично. У нацистичким логорима логораши су преживљавали снажењем духа да су супериорнији у односу на нацисте у образовању, васпитању и култури и да су због тога као људска бића далеко вреднија од својих мучитеља, због чега су могли да издрже и најјача мучења. Потпуно исту ситуацију су констатовали и стручњаци са ВМА код затвореника Срба.

Циљ затварања био је, констатује се у Извештају, ,,да се промене патриотски ставови код затвореника, да се морално сломе, али и да се заплаши народ коме припадају, да би тако заплашени напустили своја огњишта спасавајући голи живот, а све у циљу етничког чишћења Хрватске“. У ужем смислу, психичко злостављање имало је за циљ ,,рушење мотива сигурности, мотива самопотврђивања и афирмативних мотива, уз стимулацију развијања осећаја неизвесности, беспомоћности, страха и анксиозности све до губљења сопственог идентитета“. Уместо тога психијатри и психолози ВМА су констатовали да ,,прегледања лица, и поред пролонгираног снажног стреса и дубоке повређености људског достојанства манифестују зрелост увида  у сопствено стање и неочекивану психичку отпорност у односу на интензитет и и трајање снажних стресогених догађаја, уз присуство дозе поноса ,,да нису поклекли упркос свему“ “. То је разлог што ниједан испитаник, како стоји у закључку Извештаја ,,није исказао потребу за психијатријско-психолошким третманом, већ углавном, ако уопште траже медицинску помоћ, траже медицински преглед и лекове за телесне тегобе, јер им је психолошка позадина тих тегоба нејасна“.

Научној пажњи измиче још једна битна карактеристика ,,изворних психопата“, како се у Извештају називају мучитељи у затворима, а то је њихова девијација у сфери интимног живота, где се налази основни узрок њиховог неприлагођеног понашања.  Варлам Шаламов је у Стаљиновим логорима провео 27 година и категорички тврди, пошто власт у логорима држе припадници милиције у спрези са затвореницима, ,,да су сви криминалци хомосексуалци“. Криминалци се још ако деца, пише Шаламов, ,,уче да мрзе жене“ и да је жена ,,ствар која се повремено користи“. Силовање малолетних је вечити сан криминалаца. У одсуству жена криминалци су силовали мушкарце под претњом ножа, за крпице или хлеб и крстили их женским именима. Етика криминалаца негује садистичку склоност, да шара ножем по лешу, да јавно силује жену, трогодишњу девојчицу или зарази мушкарца сифилисом (,,Приче са Колиме“). Нацисти су такође већином били хомосексуалци и њихово понашање, када су у питању злочини, у целини одговара психолошком свету хомосексуалаца. У завери за убиство председника Кенедија, тврдио је тужилац Џим Гарисон, ,,била је укључена једна група хомосексуалаца“. Џек Руби, који је убио Освалда, и Клеј Шав, кога је Гарисон ухапсио ради учешћа у завери, у Даласу и Њу Орлеансу су били познати по хомосексуалним оргијама. Значи увек, када је у питању злочин, насиље и садизам, треба прво помишљати на хомосексуализам. Хрватски фашисти и немачки нацисти који су вршили стравичне злочине, у ствари су хомосексуалци који се свете човеку и Богу за своју судбину, насталу у дечјем добу када се привикава на чистоћу, јер траума у вези са присилним одвикавањем од аналне фазе, коју изазивају строге и ауторитативне мајке, чини аналну сексуалну оријентацију пожељном. Никада нисам прихватио своју грешност, говорио је Пјер Паоло Пазолини, ,,никада нисам био у спокоју и миру са својом породицом, чак се никада нисам ни навикао на њу“. Ово неспокојство у самом себи хомосексуалца нагони на злочин. Сви тирани које је историја забележила, укључујући и самог Хитлера, били су хомосексуалци, тако да су све њихове идеологије, политике и ,,узвишени циљеви“ биле само камуфлажа неприродног нагона кога обавезно прати и ненормалност у сфери интелекта и морала.

Прво и основно питање које се након читања навода из Извештаја намеће је да ли сте чули за наведени Извештај Института за ментално здравље ВМА и зашто нисте? Да ли је извештај био објављен у средствима јавног информисања и да ли су ,,демократске снаге“ после 2000. биле упознате са истим када су пола Србије продали Хрватима? Или су управо због тога и доведене на власт? Да нам Хрвати купују изворе и продају воду у својим велетрговинама? Да нам штампају уџбенике за децу у школама, где у историју убацују Велику Хрватску почетком средњег века, а геноцид над Србима током НДХ се неутрално спомиње у неколико реченица? Да не наводим даље, отићи ћу и сам у помрачење свести.

Из претходног текста, може се извући неколико закључака, врло битних за разумевање дешавања на овим просторима:

  • На питање како је могуће да је пар или неколико хиљада усташа у комплексу логора Јасеновац успело да побије између 700 000 и милион Срба, а да нико није покушао пробој, једини могућ одговор се назире у закључку Извештаја да логорашима и затвореницима српске националности ,,психолошка позадина тих тегоба није јасна“. Скраћено, нормалан људски мозак не може да схвати да неко ко себе сматра рационалним бићем може да почини тако незамислива зверства из чисте забаве, због чега највероватније нису ни пружали отпор приликом одласка у смрт.
  • На питање да ли народ може да буде крив, наравно да је одговор да може, и наравно да јесте, јер, супротно глупој флоскули да ,,није крив народ, већ су криви појединци“, управо је хрватски и муслимански народ тај који не да против појединаца који су починили стравичне злочине ништа није предузео, већ управо те појединце сматра својим херојима.
  • Ако тренутна Вучићева владавина у Србији има све одлике тираније, онда, према последњој реченици у тексту из књиге, повици ,,Вучићу педеру“ нису увреда, већ пре похвала што је успео да уђе у друштво ,,великих“.

 

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*