ПАРКИНГ

Када сам крајем 2011. после скоро осам месеци изашао из болнице и успео да продам своје старо возило са мануелним и купим друго возило са аутоматским мењачем, односно да поново постанем мобилан, мојој срећи није било краја. Тај осећај да не морам више на штакама да чекам таксисте који кажу да ће доћи за пет минута, а дођу за 10 или 15 док ја на једној нози стојим на киши или снегу, тај осећај да, иако уз изузетну муку, могу поново да седнем и одвезем се негде сам, односно да не морам више никога да молим да ме одвезе, тај осећај је био као да сам се поново родио. Не претерујем, не дао Бог никоме да провери.

Међутим, тај осећај су одмах после пар дана успели да покваре радници “Паркинга Шабац“, погађате, са казном за паркирање. Знао сам да по граду има обележених места за инвалиде, али у тим тренуцима ја већину тих места нисам могао да користим јер су једноставно била сувише далеко од дестинације где сам ишао. Тада нисам имао протезу и све даље од неколико метара је за мене на штакама био изузетан, изузетан напор, поготово што на леву руку нисам ни смео да се ослањам. Покушао сам да нађем неко решење, не зато што је 37 и нешто динара за сат паркирања много, него зато што није логично јер у неким градовима инвалиди нису плаћали паркинг било где да су паркирани. И наравно да сам почео наизглед узалудну борбу против (шабачког) система.

Онда ми је возило однето испред библиотеке јер сам свесно паркирао на тротоар због тога што нигде у околини није било места за паркирање (и то између два дрвета, не на део где пролазе пешаци), надајући се да књижевно вече неће трајати дуго и да ће неко од колега саобраћајаца који иду са “пауком“ препознати возило. Књижевно вече није трајало дуго, али су возило однели у 19.45, а ја сам их назвао у 19.52. Колега који је био на дужности јесте познаник и када сам дошао по возило он је изјавио “да није видео ознаке за инвалиде“ (две напред и једна позади), иначе га не би однео. Прекршај јесте постојао, али сам судији објаснио разлоге зашто сам га учинио и изречена ми је опомена, али је “Паркинг Шабац“ МОРАО да наплати ношење возила 3200 динара јер је “прошло кроз компјутер“.

Прошле године у новембру су ме потпуно бесправно казнили када је возило без ознака било паркирано на месту за инвалиде испред вртића “Снежана“ а ја са својим возилом на другом паркинг месту одатле, и наравно да радник “Паркинга“ није звао Комуналце да уклоне то возило него је казну написао мени (ја сам звао Комуналце али се они нису појавили јер су били у неком селу на терену). У фебруару ове године сам платио ту казну и написао приговор на понашање радника, дајући предлог да се возила уредно обележена ознакама за инвалиде могу паркирати и на “обична“ паркинг места као што је то, рецимо, у Новом Саду или да ми се да посебна ознака или одобрење за то, наводећи горе поменуте разлоге. Наравно да ме “Паркинг Шабац“ није удостојио чак ни одговора.

Задњу казну “Паркинга Шабац“ од 22.5.2013., коју су ми написали испред Гимназије док сам присиствовао хуманитарној приредби када су ученици скупљали новац за тешко оболелу другарицу, послао сам 3.9. председнику општине да плати јер је општина дужна да код објеката од јавног значаја као што су библиотела и музеј обезбеди барем једно паркинг место за инвалиде, дајући му предлог који сам у фебруару у свом приговору предложио и “Паркингу“. У свом одговору од 8.11. градоначелник ми доставља акт “Паркинга Шабац“, мада ја нисам тражио никакав акт већ да плати казну, у којем наведено јавно-комунално предузеће уз приложене слике образлаже зашто ми је тих неколико пута писана казна и зашто ми је возило уклоњено, иако им је у приговору већ објашњено зашто паркинг места у центру не могу да користим када идем у библиотеку или музеј. У том акту упућеном градоначелнику, јер ко сам ја да се мени одговори на акт из фебруара, на мој предлог ЈКП “Паркинг Шабац“ у тачки 2 наводи следеће: “Захтев именованог да му се омогући паркирање ван обележених места на основу “посебне налепнице или одобрења, шта год“ (цитирали ме дословце) ЈКП “Паркинг Шабац“ није у могућности да испуни јер такав документ није предвиђен одговарајућим Одлукама, а био би и у супротности са одредбама Закона о безбедности саобраћаја на путевима.“

Господо из градске управе и “Паркинга Шабац“, све прописе доносе људи, па тако и те волшебне Одлуке са великим О. Ако постоји објективан проблем, који је објективан и без великог О, потребно је УКЉУЧИТИ МОЗАК и потребну Одлуку са великим О донети, или постојећу Одлуку са великим О прилагодити јер већ постоје градови који су тај проблем решили. Знам да је лакше не радити ништа и стриктно се придржавати већ донетих Одлука са великим О, али морате схватити да вас грађани плаћају да тај ваш изузетно очуван орган бар повремено укључите.

А ову изузетно интелигентну констатацију да би тај предлог био у супротности са Законом о безбедности саобраћаја волео бих да ми је директор “Паркинга“ који је потписао акт у некој јавној расправи појаснио, јер никако као некадашњи официр саобраћајне војне полиције и начелник саобраћајне службе у гарнизону Шабац не могу да схватим са којим би то чланом Закона о безбедности саобраћаја била у супротности одлука градске управе да се инвалиди могу паркирати на свим паркинг местима у граду. Или Шабац можда има неки интерни Закон о безбедности саобраћаја за који ми не знамо? Баш бих волео да ми је тај интелигентни одговор упутио на мој акт из фебруара.

Нажалост, сада је за тај дуел касно. Зашто? Па зато што је неко негде најзад укључио мозак:

http://www.youtube.com/watch?v=bUKZOD48F3o

Али нема везе, победи се у партију не гледа.

Дописано 4.7.2014.: Од одлуке из видеа још увек нема ништа.

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.