ОРАО (ДРУГИ ДЕО)

Како сам настрадао имате већ у другим темама на блогу, али оно што тамо нисам навео је да се тог тренутка СЕЋАМ. Битно је да наведем јер је адвокат оптужене упорно тражио да се вештачи могућност мог сећања. Сетио сам се доста касније једне ноћи, али пошто ни о чему другом нисам ни размишљао месецима, није ни чудо што сам те кластере пронашао на храд-диску у глави. Знам да сам већ био ван правца кретања оптужене и зато ударац уопште нисам очекивао. Шта је жени која је управљала тим возилом из супротног смера било ни до дан данас није разјашњено. Зашто је окренула волан улево док сам пролазио ПОРЕД ЊЕ, када је већ имала довољно простора да прође, саобраћајни вештак није успео да објасни судији, а мој завршни говор у којем доказујем механизам незгоде нису узели у обзир, тако да је оптужена олако и прошла-добила је условну казну. После дуге, дуге, тешке и неизвесне борбе за живот питао сам једног од другара који ми је дошао у посету шта је са мотором и он ми је рекао “Мени се чини да мотору није ништа. Јесте изгребан и резервоар је улубљен, али када би се исправио мењач мислим да би одмах могао да се вози.“

Орла сам видео први пут када су ме пустили на викенд после више од три месеца проведена на ВМА. Иако оштећење стварно није било велико некако ми је било жао када да је живо биће. Стално исполиран и спреман за пут сада је био сав прашњав и раскупусан. Можда је то везивање за ствари глупо, али желео сам да га поправим док и себе покушавам да поправим, желео сам да поново седнем и да га провозам 100 метара, ништа више. То би значило да сам се опоравио ван свих очекивања било кога, па и себе. А како сви знају да сам јако темељан када се прихватим нечега, тако сам и Орла хтео да поправим код званичног увозника, фирме “В мото“ из Београда. Па колико изађе. И тако је негде у септембру кренула комуникација између др.Зорана Вуловића као власника фирме (мада у ел.потпису пише Саветник за продају и маркетинг), његовог сина Страхиње, ваљда директора или шта већ, и Марка, механичара.

Прво је у договору са Зораном негде крајем августа или почетком септембра мотор превезен код њих у фирму у Београд ради процене. Он ми је у мејлу написао да ће се они потрудити да ми помогну колико год могу. Међутим, када ми је послао процену трошкова када нисам окапио: профактура је испостављена на 406 392 динара, што је било више од 4000 евра, а нов мотор код њих у салону је тог тренутка на попусту био 3200 евра. Питао сам га зашто је у спецификацију писао делове који нису за замену као предњи точак, предњу виљушку, корман, ретровизоре и слично, који се види да нису ни очешани, одговорио ми је да је хтео да ми учини да добијем што више пара. Али како да добијем више пара када је профактура већа од износа новог мотора, питао сам, одговорио ми је да то тако мора јер су делови увек скупљи од мотора у комплету. Ступио сам у контакт са “Делта Ђенерали осигурањем“ и поднео захтев за накнаду штете. Наравно да профактуру достављену од стране “В мото“-а нису ни хтели да разматрају, чак се нису удостојили ни да им на мејл одговоре. После силног дописивања мејловима са проценитељем који нема податке за тај мотор (???), свађања телефоном, нервирања јер не могу ништа из болнице да урадим, крајем октобра ми је у пар рата уплаћено око 178 000 динара што је тада било нешто мање од 1800 евра. Рачунали су остатак 500 евра и то је је била цена коштања пре незгоде. Требао сам бити задовољан и остатак продати тако како стоји, али ми је било жао и ја сам са жељом да га поново провозам решио да га радим. И доживео невиђену трауму.

Зоран ме је уверавао да мора да се мења рам јер је закачен, “тако је по сервисној књизи“. Гледао сам слике које су послате проценитељу и никако нисам могао да схватим зашто би се рам мењао када нигде није закачен, већ је полуга мењача искривљена од ударца, што се на слици испод може и видети, а која није могла довести до децентрализације рама.

blog3

На слици се види тачно како сам настрадао због неких двадесетак центиметара, као и искривљена полуга мењача, док се рам из своје осе није померио (да је рам ударен био би ударен и агрегат, односно поклопац предњег ланчаника, који се види да је читав).
Упорно је понављао да тако мора “јер је тако по сервисној књизи“ (???). Питао сам га да ли је он мотор уопште видео и да ли је сигуран да рам треба да се мења, на шта ми је он одговорио да му је то рекао Марко механичар. Тада сам се налазио у Бањи Ковиљачи и све то организовао мејловима и телефоном, тако да нисам имао више живаца и рекао сам му да мења ако заиста мора. Он нуди следеће решење: да ја купим новог Орла од 125 кубика, који им већ неколико година стоји, а да они само пребаце агрегат. Решење уопште није било лоше, само што би мене опет изашло скупље него нов Орао од 250 кубика. Нажалост, изгледа да је та прича и била смишљена како би се ослободили те 125-ице. Нудио сам да “В мото“ откупи остатак мотора од те замене како би се смањила цена, нису хтели, нудио сам да откупе читав мотор за делове, нису хтели. Видим ја ту да што год они мени више чине мене то све више кошта, назовем неколико другара и они запрепашћени идејом да се мења рам кажу да ја Орла вратим кући и да ће то они поправити за максимално пар стотина евра. Одлуку о томе да мотор дефинитивно нећу поправљати у “В мото“-у саопштио сам Зорану мејлом 13.10.2011., а тај мејл сам послао и Страхињи како би ми јавили када по мотор може да дође другар са пикапом који га је и отерао. Координирао сам овог другара којем се враћање мотора морало поклапати са одласком за Панчево јер се мотор налазио у сервису у Вишњичкој улици на Карабурми, Марка механичара који није био сваки радни дан у сервису, проценитеља са парама, зета који је морао да носи и враћа опрему која је била на мени у тренутку несреће на процену и да успут одговарам на позиве купаца јер сам “Опел Астру“ дао у огласе. Када је Марко рекао да ће бити у сервису јавио бих овом другару, он је сутрадан отишао и није затекао никога. Онда окрећи Зорана, јер Марко није доступан, па Страхињу, они покушавају да добију Марка, наводно нико нема кључ од сервиса, другар чека све време док нисам добио информацију да је Марко болестан и да не може да дође да отвори сервис!!! Пошто овај другар иде за Панчево једном недељно чекам следећу недељу да поново заговорим преузимање мотора. Када сам хтео да му најавим долазак овога Марко се 27.10. јавио да је у Италији, али да долази ујутру. Питам га када овај да дође и он ми пошаље СМС да дође “између 10 и 14“ и да ће тада бити у сервису. Сутрадан ме зове овај другар око поднева и каже да је испред сервиса, али да опет никога нема. Поново зовем Зорана јер Марко није доступан, вичем као суманут у ходнику “Далмације“ у БК, Зоран ми даје приватан Марков број који прослеђујем овом другару јер морам да идем на терапије, он га зове и касније ми каже да је морао да иде по њега како би овај дошао и откључао сервис иако је рекао да ће у то време бити тамо….Не знам колико је ту позива и порука било измењано, али ово је само кратко освртање на потпуну непословност исказану од стране “Вмото“-а. Чак и док ово пишем сећања ми изазивају додатну нервозу.

Орао је 28.10.2011. најзад претеран у Шабац и то код мог другара и познатог механичара Мике Јај….мислим Јабуке, Мике Јабуке. Изашао сам из Бање почетком новембра и рекао му да направи спецификацију делова како бих могао да их наручим. Одговорио је да има један мотор да заврши и да ће одмах узети мој. Мислим мотор. То је трајало до децембра месеца када је Орла узео у рад. По његовом није било пар делова које је требало наручити, али ја сам хтео све што је било напукло да заменим оригиналним деловима, што се њему чинила као сулуда идеја јер су сви пластични делови могли да се лепе. Читаву наруџбу од девет (и бројем: 9) делова сам послао Зорану у “Вмото“ 21.12. Највећа ставка коју је требало урадити је био резервоар, а најскупља ставка је био обртомер каји је могао да се замени са неким половним или кинеским, или како је Мика мислио да се само замени стакло и мало испегла, али ја сам хтео НОВ. Све остало су били периферни делови. Профактуру за то сам добио тек 28.12. јер у Немачкој где је централни магацин нису радили због католичког Божића, са напоменом да су “цене формиране за мене“.

dec

У међувремену сам нашао пар оригиналних пластика на “И-Беју“, тако да сам промењени предрачун добио 18.1. и тих седам ставки је био дефинитивни списак делова које је “В мото“ требао да достави. Цена која ми је испостављена је била 28036,80 динара и по мени је то било адекватно ценама делова на И-Беју, тако да сам им одмах сутра уплатио 15000 динара по договору, уз обећање да делови стижу крајем јануара. Мрзело их је чак и редне бројеве да промене у односу на претходну понуду.

jan

У међувремену ми је један лимар урадио резервоар, лоше по моме, а и по изјави мајстора до којег сам тек касније дошао из Мајура (који је Мићку радио резервоаре од Харлија), али је добар фарбар могао да без много гита извуче лоше испеглани “бубрег“. Носио сам од једног до другог фарбара и сви су нешто зазирали од захтева да се ради само та страна која је била улубљена. Неки из Руме кога су ми препоручили и који добро ради “ер браш“ је тражио за то 110 евра и ја сам се сложио. Након неких седам дана чекања да узме у рад јавио ми је да га сувише притискам и да он тако не може да ради. Донесем резервоар када он каже да ће узети да га ради и каже да ће бити за три дана готово, а након седам (можда и више) дана зове ме да узмем резервоар назад јер га “сувише притискам“??? Други је био један другар који није фарбар, али је предложио свог ортака фарбара за цену од 150 евра, али да фарба све “како би уједначио боју“, међутим, испоставило да се у ту цену уградио и овај другар са 50 евра. На крају сам резервоар баш како сам замислио офарбао код Жиће на Чавићу, фарбара који ми је неколико пута фарбао кола и са којим сам био увек задовољан, а којег сам као фарбара који је први у региону почео да ради “ер браш“ на резервоарима мотора тотално изгубио из вида. Одлично одрађен посао са само једном фарбаном страном резервоара, Жића је наплатио 4000 динара и плус ми је за ту цену офарбао и једно парче пластике са И-Беја (на сајту је изгледала иста нијанса сиве, али када је део дошао боја је била мало тамнија од моје). Од цена од 200 евра па 150, па 110, заврших посао за 40. Е мајстори, мајстори…Резервоар је завршен, али делова нема. Ови из “В мото“-а се нису јављали од 18.1. до 1.2. где ми је Зоран послао мејл да “јавља чим стигну делови“. У одговору на тај мејл и Зорану и Страхињи шаљем одговор да не забораве налепнице за резервоар које нису биле на списку, а коштају неких пар евра. Зоран каже да их имају на стању и да није проблем да се накнадно додају, Страхиња јавља ДА ИХ НИКАДА НИСУ ИМАЛИ НА СТАЊУ. Опет зовем Зорана и питам што ме зајебавају, имају ли налепнице или не, као да је проблем видети у компјутеру тренутно стање лагера. Онда је почео да се вади како у ствари немају јер су налепнице на моделима од 2007. године промењене и “бла, бла“ демагогија. Могла је и та једна налепница да се уради по овој другој, али и то сам хтео НОВО па сам им рекао да јаве у Немачку да и то пошаљу. Нормално да је са мном лудео и мајстор Мика јер му је радионица била заузета, а делови који су требали само шраф на шраф да се попакују никако да стигну. Тек 21.2. Зоран јавља да су делови стигли и шаље ми у мејлу нову профактуру од које замало нисам окапио: нова профактура је гласила на 44467.83 динара!!!

feb

Зовем га одмах и питам откуда та 60% виша цена, а он ми каже да у претходној профактури НИЈЕ УРАЧУНАО ЦАРИНУ И ШПЕДИЦИЈУ???? Можете ли да замислите једног доктора, било чега, небитно, који на три профактуре доставља цену са ПДВ-ом, а после каже да је заборавио да у цену укалкулише царину и шпедицију??? Па на шта је онда обрачунат ПДВ? Онда као “случајно је заборавио јединицу испред цене фара“, са чим опет не би било 44 хиљаде и нешто, и тако неке глупости у које нико не би могао да поверује. Хистерија рођаци, хистерија, не знам шта ћу, ни где ћу. Ако их пријавим Тржишној инспекцији ко зна када ће то да се заврши, мотор распакован више од два месеца, делови касне месец дана, довели су ме пред свршен чин и да не бих поново изгубио неколико месеци шта ћу, ја кажем да пошаљу делове како бих склопио мотор и ослободио Мики радионицу. У последњем мејлу 21.2. шаљем Микину адресу и пишем Зорану да “не паднем и од поштарине у несвест“. Након тога ми он каже да зовнем Страхињу (замислите ту комуникацију, зовем једног па другог, а они су удаљени пар метара један од другог) и да утаначим доставу. Шта ћу, зовем и Страхињу и са њим договарам све око испоруке рекавши му да шаље одмах делове, а ја ћу сутрадан да уплатим разлику, предложивши му АКС као најјефтинији у том тренутку, и да достава тог пакета од пар килограма неће коштати више од 250 динара што сам се већ распитао. Он се сложио с тим и ја му напоменух да не заборави фискални рачун. Назовем Мику и кажем му да ујутру најзад стижу делови и да спреми неких 200-300 динара поштарине које ћу му после надокнадити. Зове ме он нешто после 8 и ја сав срећан очекујем да каже да је добио делове, а он каже како није имао пара за поштарину. Ја нормално подивљам и поскидам му све са небеса до четвртог колена вичући како слепац није имао пар стотина динара, што није дошао код мене да му дам ако нема, што није позајмио од комшије, што није отео од оних испред цркве, ШТО СЕ НИЈЕ СНАШАО, да би ми он рекао да није пар стотина динара него 30 000. Тип, тип…ја презупчио. Каквих 30 000, једва питам кад сам од мини шлога дошао себи? Па тако тражи достављач јер је пакет послат СА ОТКУПНИНОМ! Зовем Страхињу и питам га зашто је послао пакет са откупнином када смо се лепо договорили да пошаље обично, а да ја уплатим на рачун паре, као што сам уплатио и аванс, на шта је једини одговор био “Па ето…“ Шта “Па ето“, викао сам. Зар је могуће такво понашање једног овлашћеног заступника? Зашто после свих глупости око спецификације достављене осигурању коју нико нормалан не би прихватио, затим око немогућности преузимања мотора из сервиса, па кашњења делова, па промене цене на профактури јер је доктор “заборавио да урачуна царину“, зашто сте после свих глупости које сте учинили и после јучерашњег јасног договора послао делове са откупнином када сам и теби и Зорану рекао да делови иду код мајстора, а не код мене???? Зашто треба да дам још 600, 700 или 1000 динара више за откупнину када сам вас питао да ли треба пре слања да вам уплатим новац? Како вас није срамота…..Није било одговора, бар не сувислог. И сада Бунар хајде на штаке (тада нисам имао протезу) па иди у ред да подигнеш паре, па зови достављача из АКС-а (срећом сам тамо радио климе па сам имао везу) и моли га да се врати, па иди код Мике да оставиш паре, све то време псујући мајку себи што сам помислио да мотор поправљам преко овлашћеног увозника. Дошао сам кући сав измрцварен, не толико ходањем на штакама колико људским безобразлуком. Али, ваљда је свему томе са преузимањем делова дошао крај. Хвала вама који сте довде дошли са читањем, али знате да код мене ништа не може да буде једноставно-далеко смо од краја.

Лежао сам и гледао у плафон покушавајући да се смирим, чекајући да ми Мика јави да је преузео делове. После неких сат, два, не сећам се колико сам дуго зурио у плафон покушавајући тај осећај понижености да истерам из себе, звони телефон. Мика јавља да је преузео делове, АЛИ…Како је рекао АЛИ мене је нешто пресекло…Шта је сада? Каже НИСУ СВИ ДЕЛОВИ ДОСТАВЉЕНИ!!! ……………..

Поново сам “сео“ на штаке и отишао код Мике. Гледао сам у кутију са деловима очекујући његов извештај: нису били достављени комплет фар, розетна и налепнице. Хајде за налепнице и није толико битно, али за фар су доставили сочиво, а не тело фара иако сам им послао слике свих делова који су ми требали: фар ми је био исправан, сочиво читаво, али је био поломљен држач фара где се качио на предњу виљушку, а украсне розетне уопште није било у кутији. И та розетна је беспотребно мењана јер је само била мало огуљена и могла се окренути да се тај огуљени део не види (слика прва), али ја сам хтео да мотор буде као пре незгоде и то ми је ваљда нека казна. И на профактури је писало “фар комплет“ тако да ми уопште није било јасно како је могуће да су доставили само сочиво. И наравно да нигде није било фискалног рачуна већ само фактура откуцана на компјутеру. И на тој фактури је писало “фар комплет и розетна предње виљушке“ којих није било у кутији. Поново зови и Зорана, и Страхињу…Сада сам већ био спреман да идем у Тржишну, јер је у питању очигледна превара. Како другачије објаснити наплату нечега што нису доставили? Рекли су ми да ће се потрудити да доставе недостајуће делове, али да поново сачекам “две до три недеље“ како би делови стигли!!! Хајде за фар и није проблем, он се могао монтирати у било које доба, али розетна се монтирала на виљушку након скидања кормана, што је захтевало скидање и инструмент табле, значи додатно време чекања и намештања. Страшно…Али шта ћу, гаће су спале, вазелина немам, једино ми остало да се бокнем у бубреге и олабавим гузне сфинктере.
Тих дана нађем на сајту Хјосунга контакт особе одговорне за Југоисточну европу и 27.2.2012. пошаљем мејл господину Џастин Лију (није Џет Ли, Justin Lee) са краћим описом свега претходно написаног у овом чланку питајући га зашто друга фирма у свету по броју произведених мотора (иза Хонде) дозвољава себи такве пропусте? Човек ми је сутрадан одговорио, извинио се због непријатности са увозником и рекао да ће поразговарати са њима, те да му се обратим слободно ако будем имао још неких проблема. И шта се онда дешава? 29.2., дан пошто ми је одговорио Џастин Ли, јавља се Зоран Вуловић са службеним мејлом на Ви, обавештавајући ме да му је прослеђен мејл са жалбом и да ће се “V moto truditi i dalje da profesionalno obavlja svoj posao. Zadovoljstvo nam je da je velika vecina nasih kupaca zadovoljna nasim radom i nije cudo sto su postali prijatelji kuce i sto je toliki broj ljudi bio na svecanom otvaranju novog prodajno servisnog centra V moto.“ (копирано из мејла) Наравно да сам сео и написао подужи мејл са свим оним што се дешавало и само једним питањем: КО ЈЕ КРИВ? Ко је крив за све глупости које су се десиле? Одоговорио ми је да је “највећим делом“ он крив, али да је то радио “из жеље да ми помогне“????? Можете ли ви рођаци то да верујете? Како би то изгледало да НИЈЕ ХТЕО ДА ПОМОГНЕ? Осим тога ја и нисам тражио никакву помоћ, само један коректан пословни однос. У разговору са њим ми је речено да ће наручити све што треба О ЊИХОВОМ ТРОШКУ и да им је то рекао Џастин. Значи да ипак господа не могу докле хоће. Питао сам Мику да ли треба још нешто осим онога што је наручено, он каже да не треба, све је као ново. Нисам хтео да будем проклет, а требао сам због свега што сам преживео, да, рецимо, наручим визир или неку скупљу ствар, па сам осим фара, розетне и налепница које су већ требали да испоруче наручио леви прекидач, који је на Орлу био потпуно исправан, али се мало климао јер је још раније била напукла пластика која га је причвршћивала за корман. Делови су стигли 30.3.2012., после четири месеца дописивања мејловима, разговора телефоном и константне нервозе због непоштовања договора. Фар је већ био монтиран јер сам стари фар однео код мајстор Зеље да полепи (ко не зна мајстор Зељу тај у Шапцу не вози мотор, или још није пао), што је човек одлично урадио и осим пар пукотина на никл-фолији ништа се друго није примећивало. Будала каква јесам, када је стигао комплетан нови фар, тај стари фар, комплетан и потпуно употребљив, и оно ново сочиво пошаљем им о свом трошку јер мени не требају, да би ми Зоран јавио да треба да доплатим неку разлику! Питао сам какву разлику сада треба да платим када сам све већ платио и да ли треба опет да пишем Брус Лију, извинио се у мејлу и написао да је све у реду и да му је Страхиња објаснио да сам већ платио све приликом преузимања, јер је пошиљку послао са откупнином. Толико о комуникацији оца и сина. Толико о 6-7 месеци кидања живаца са фирмом “В мото“ из Београда. Никада нисам добио више пута тражени фискални рачун. Никада им се више нисам обратио. И то би требало да буде готова прича око трауме коју сам доживео поправљајући Орла. Да се индиректно нису обратили они мени….

Мотор је заиста био као пре незгоде, осим што визир није намештен јер је десни држач поломљен приликом пада у канал, када су страдали фар и обртомер (у тренутку судара они су као и читав предњи крај били неоштећени). И тај држач фара је могао да се залепи и монтира, али стварно више нисам имао живаца. Све заједно са рукама је према евиденцији коју сам водио коштало 710 евра. Мика је рекао да је то могло за трећину пара да се намести и да сам ја једина будала која тако поправља мотор. Дача га је претерао код себе и то му је била прилика да најзад седне на прави мотор. Питао сам га да случајно не тресе или не дај Боже заноси, рекао је “Шта тресе, па ово лети. Сузе ми се састале позади на ћели. Тек сад видим да је све што си причао о томе како иде истина.“

dacha

Залепио је нове налепнице и Орао је могао да иде у огласе. Поставио сам га на форум Чопераша почетком априла и ценио га 1800 евра што је била цена и у другим огласима. Одмах сам добио понуду од 1500, али ја нисам хтео да га дам, јер је момак баш запео да купи за те паре. Рекао сам му да мало повећа и да ћемо се договорити, али он је остао при тој цени. Знам, “прва муштерија се не испушта“, али ми се то уцењивање никако није свидело: прва понуда па скидаш одмах неких 16-17% цене. Ало рођаче…Нисам неки трговац, знам колико мотор вреди, колико сам рада и живаца у њега уложио, мислио сам да ће се лако продати јер је заиста био као нов. Следећа муштерија из другог града је такође нудила 1500 и ни евра више. Већ ме је то почело занимати, као да су се договорили. Трећа муштерија је био озбиљан човек, бар тако је изгледало. Чујемо се ми, он треба да прода свој мотор и некако се потрефи да му је купац у Шапцу. Одлично: он из Чачка долази у Шабац са својим мотором, а одлази са мојим, добро да боље не може бити. Преко телефона једино генералку није урадио, а све остало је на мотору испипао. И он је нудио, погађате, 1500 евра, а ја нисам хтео да попустим испод 1600, на шта је он условно пристао.

Пошаље он поруку да долази за Шабац у петак, да бисмо могли да одјавимо таблицу јер мотор није регистрован и да завршимо купопродајни уговор, то је био јун месец, кад у четвртак господин Мишко из Чачка шаље поруку од неколико екрана…Пошто сам му рекао да је мотор купљен нов, он је назвао званичног увозника, погађате фирму “В мото“ из Београда, где су му рекли да је МОТОР ТОЛИКО ОШТЕЋЕН ДА НИЈЕ ИМАО ШАНСЕ ДА СЕ ПОПРАВИ…Нисам могао да верујем колики идиоти људи могу да буду. Ма и идиоти је мала реч. Видели су по нарученим деловима да ништа витално нисам мењао, шта ту онда није могло да се поправи? Мишко је даље у поруци питао зашто ја њему нисам рекао да сам са тим мотором настрадао, те да куповна таквог мотора не долази у обзир…Назвао сам га и мирно питао од када он вози мотор. Одговорио је преко 30 година. Одлично, рекао сам, дођите у Шабац о мом трошку, без икакве обавезе, и ако нађете било какав недостатак на мотору, БИЛО КАКАВ, а не да је мотор сечен или рам исправљан, да је нешто рађено на агрегату или слично, ја ћу вам га ПОКЛОНИТИ, АЛИ ЦЕНУ СПУСТИТИ НЕЋУ! Мислим да је то била поштена понуда коју би свако од бајкера које познајем, а познајем их доста, прихватио: плати ти се пут, дођеш, видиш и ако ти се не свиђа одеш. Наравно да ту понуду Мишко из Чачка није прихватио, чиме је показао да је читава прича била исценирана ради спуштања цене.

blog-l-1

На овој слици видите делове који су замењени према спецификацији у односу на прву слику: предњи мигавац, розетна предње виљушке, поклопац бобине, поклопац касете, предњи ногоступ, амортизер и задњи мигавац. Приликом бежања у канал сам поломио носач фара и обртомер, што сам заменио заједно са украсном пластиком инструмент табле. Осим резервоара и полуге мењача свих тих девет делова, од којих сам пола беспотребно заменио јер сам пицајзла, сви су били “шраф на шраф“. Зар је то за “овлашћеног увозника“ значило да не може да се поправи???

Размишљао сам да ли да седнем некако на мотор и одем до Београда, станем испред “В мото“ фирме и свирнем да доктор Зоран, Страхиња и Марко изађу, да им само махнем и кажем “Ало шабани, ви се оно беше разумете у моторе?“, само то, ништа више. Мислио сам да поново напишем нешто Џастин Лију и да му пошаљем слике мотора, али чему, идиотима ни он не би објаснио да су идиоти.

Након тога више нисам имао понуда у тој 2012. Осим неког лика из Јужноафричке Републике који ме је гушио са понудама не бих ли се ја залетео и послао мотор, како би он на кварњака повукао паре са рачуна.

Прошле 2013. сам га регистровао и превео на Дачу јер сам ја стално био у бањи на рехабилитацији или по неким другим обавезама у вези исте, тако да не бих могао да дођем и покажем мотор евентуалном купцу. На разне сајтове у огласе сам га ставио у мају, а Дача га је и провозао на неколико окупљања. Једном сам испред Дачине радње заборавивши да немам ногу пошао да га опкорачим како сам то иначе радио и седнем на њега, али сам омастио тротоар: колено на пробној протези се отворило и ја сам љоснуо поред мотора колико сам дуг. Али, после пар покушаја сам некако успео. Желео сам да кренем, али било какво нагињање на леву страну би било са врло тешким последицама, тако да сам одустао. Било ми је толико криво и у таквим тренуцима заиста треба ненормална снага да човек не узме правду у своје руке, када то већ држава одбија. До новембра нико није ни назвао. Ниједан једини позив! Крајем новембра се јавио купац и после пар договора и гледања мотора мој Орао је пре пар недеља променио власника, а данас је завршена и папирологија. Није баш за цену из огласа, али ни не много мању. С обзиром да се све Акиле које су биле оглашаване у прошлој години још увек налазе у огласима сматарам да сам одлично прошао. Ово је последња слика које је сликана код Даче пре преузимања:

blog

Када сам сео и додао гас знао сам да могу да га провозам тих стотинак метара, наравно без мењања брзине. Дачи, мом некадашњем ментору, засузиле су очи док сам седео и турирао свог старог друга у вожњи. Не знам како, али се изненада појавио трачак здраве памети код мене да бих само пар сати пре преузимања мотора могао огребати мотор и тако упропастити куповину, тако да сам одустао. И дан данас се кунем да је Хјосунг Акила 250 ГВ изванредан мотор, брз, сигуран и удобан, али моје искуство са званичним увозником не желим нико да доживи.

Захваљујем се брату Воји који је Орла превезао са места несреће, зету и сестри где је мотор био док сам био на ВМА, Пани на припреми, Вујкету који је мотор овезао и два пута ишао по њега у Београд, Мики Јај…Јабуци на стрпљењу у чекању делова, Сањи и Чупи на поправци бисага и Дачи приликом помоћи у продаји. Сви они су допринели да се Орлу поново врати душа, а самим тим некако и мени.

И ако Бог да Орао и ја ћемо се срести поново негде на путу…

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.