NATAŠA

Ušla si i sela pored mene
u treći red Šabačkog pozorišta
kao kad smo sedeli u klupi
u srednjoj školi nekada
Stalno si mi pokazivala
šta sam propustio bežeći sa časova
ništa nisam pamtio
sem tvojih očiju i osmeha
Gledao sam kako je moguće
da si toliko lepa
i posle trideset godina
dodirnuh te po ramenu
i rekoh Zdravo Nataša

Želeo sam da ti kažem
kako nema veze što se nisi javljala
otići ćemo u Lipu* na baklave
šetati po korzou satima
gledati šta igra u Kasini**
gde ćeš mi ispred izloga
objašnjavati šta znači Sela vi
Pričaćemo beskonačno
smejati se zarazno
ponovo tražiti smisao života
Izvinite rekla si ljubazno
ja sam njena ćerka
Nisam Nataša

Oprostite moja greška
stvarnost me osvesti
Možete li joj preneti pozdrave
pokušah da se izvadim
Naravno a vi ste reče
sa pitanjem me zateče
dok se odvijala radnja
te dramske predstave
Obli me sramota
posle toliko vremena
jer ne znadoh kako da kažem
da mene u stvari nema
zar ne Nataša

Nestao sam onog dana
sa progutanom ampulom cijanida
ukradenom iz ormarića
školskog kabineta hemije
Smrad utrobe me probudio
satima sam žutilo povraćao
roditelje sam iskidao
ne znam šta sam to preživeo
Govorila si da najave nema samoubica
ali ja sam to uradio
da bih ti dokazao da nisam kukavica
zaista sam to uradio
samo ti nikada nisam rekao Nataša

Od tada me sudbina kažnjava
zbog tog neuspelog pokušaja
i gde god bežao podseća
da smrt mi je stalna pratilja
Zato mene nema
osim u tvojim pismima
o metafizici postojanja
ukrašenim cvetovima od filtera cigareta
I zato posle trideset godina
ne znam da kažem ko sam
istim bolom boli istina
odlazeći rekoh Poznanik samo
jer ja ne postojim Nataša
Napolju udahnuh zimsko veče
zamišljeno krenuh starim stazama
i stadoh ispred izloga bioskopa
gde nekada smo stajali ti i ja
Htela si pobeći od teškog života
tako si govorila
moja iskrena ljubav za to
nije bila prilika
U veliki grad si davno otišla
cveće više ne nosim
tamo gde si živela
nadam se da si svoj mir
uspela pronaći Nataša

Nema više Kasine i Lipe
slabo se šeta korzoom
u modi su druge stvari
naše su prohujale sa vihorom
Ali kad ugledah tvoje oči
oživeše zamrla sećanja
pokušah ih u pesmu staviti
koju nikada nećeš pročitati
Možda je tako bolje
jer se u igri života
i dalje borim protiv vetrenjača
valjda što nikad nisam shvatio
šta znači Sela vi Nataša

* Lipa – nekadašnja poslastičarnica
** Kasina – nekadašnji bioskop

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.