Масакр на Глођанском брду

 

Да ли сте чули за масакр на Глођанском брду? Дана 6.11.1992. на Глођанском брду код Зворника мучки је убијено 126 војника Републике Српске и цивила из тог краја (половина су били цивили), који су се предали такозваној Армији БиХ, односно јединицама под командом Насера Орића. У суштини су то биле комшије муслимани из околних места, људи које су познавали читав живот.

Један број војника чак је са себе скидао делове беле одеће, да би било уочљивије да се предају, надајући се да ће се комшије према њима опходити као према ратним заробљеницима у складу са правилима ратовања. Уместо тога мучени су таквим мукама које нормалан људски ум не може да појми: везивани су бодљикавом жицом и разапињани између храстова са одсеченим полним органом у устима, што су злочинци звали ,,исмевање Христа“, пекли су их на ражњу, одсецали главе сикиром на пању, забадали шипке и ексере у главу, одсецали удове…

Обдукцију је радио др Зоран Станковић и по његовим речима било је то нешто најјезивије што је видео у својој каријери (о чему више имате овде). Постоји прича да је један од мештана који је радио на проналаску убијених, према сведочењу његове супруге, од призора које је затекао скоро преко ноћи оседео и психички се толико потресао да никада није дошао себи. Неки од убијених због мучења нису могли да буду идентификовани, неки су ексхумирани после више од 10 година, а за осморицом се и данас трага. Институт за нестала лица БиХ, као и у другим случајевима, по том питању не предузима ништа, јер за институције Федерације БиХ зверски убијени Срби нису жртве.

Иако се знају директни починиоци, иако су разјашњене околности под којима се догодио овај злочин, Тужилаштво БиХ ни после 26 година не подиже оптужницу, тако да злочинци слободно шетају Зворником и околним местима и још се подсмевају најближој родбини оних које су масакрирали. И као да све то није довољно, него је још и три пута рушено и скрнављено спомен обележје подигнуто на том месту, а један од храстова који је са укуцаним ексерима и ланцима сведочио о злочину је посечен.

,,Комшије“ су тада тачно знале шта раде и коме раде. Знају и данас. Зато ви праштајте ако можете…

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*