Македонија

Чеш, чеш…Приморан да се осврнем на политику размишљам нешто: колико ме сећање служи партија ВМРО је са усташама организовала и извршила атентат на краља Александра I Карађорђевића 1934.године у Марсеју, сматрајући да Македонци нису Срби већ Бугари, иако је Прилеп био српска престоница у доба Мрњавчевића. Пошто је проводила бугарску фашистичку политику била је забрањена, а поново је основана 1990., само под именом ВМРО-ДПМНЕ (Унутрашња македонска револуционарна организација-Демократска партија за македонско национално јединство). Никола Груевски је прво био потпредседник партије, а од 2003. председник. Из редова те партије председник Македоније био је Борис Трајковски од 1999-2004., а садашњи председник Ђорђе Иванов је 2009. доведен на власт као независни кандидат, али уз подршку ВМРО-ДПМНЕ. Груевски је био премијер од 2006-2016., када је оптужен за узимање мита од 1,5 милиона долара ради убрзања продаје “Македонске банке“ (познато, а?), због чега је дао оставку. Међутим, на ванредним изборима у децембру 2016. поново је изабран на место премијера. Значи партија ВМРО-ДПМНЕ је од 1998. године па до најскоријих дешавања на власти.

За тих 19 година корупција је цветала, а владало се уз помоћ службе, мафије и САД. Истих оних САД који су им 2001. сместили рат против сепаратиста, да би након тога Македонија практично постала америчка колонија (да није и ово познато?). Управо да би остали на власти Груевски и компанија су чинили све што су Американци тражили, тако да не само да су ослобађали терористе против којих су се борили, већ су морали да их поставе на важне државне функције. Тако је Талат Џафери, бивши официр ЈНА, који се као командант терористичке ОНА борио против македонске војске, именован за министра одбране. Македонци су међу првима су признали Косово и гласали за пријем у УНЕСКО.

Груевски је са својом партијом владао све до пре неки дан када су Албанци окренули ,,ћурак“ и са Зораном Заевим, који подржава ,,Тиранску декларацију“ (читај: пројекат Велике Албаније) требали да формирају владу, где би председник скупштине (Собрања) био управо био терориста Џафери. Тада је Груевски нахушкао руљу и силом покушао да задржи власт. Кажу да су чак и неки бивши припадници ХОС-а учествовали у пребијању Заева и осталих у скупштини.

О чему се у ствари ради? Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров још 2015. године je упозорио да Албанија и Бугарска желе да поделе Македонију према моделу из Другог светског рата. У том светлу може се посматрати и посета ,,веома забринутог“ Карла Билта (нама добро познатог), коју је председник Иванов, дајући лекцију осталим лидерима на Балкану, одбио. Наравно да су одмах посете најавили и они из разних ,,центара за ове или оне стратегије и интеграције“ (читај: плаћени разбијачи држава), од којих је најопаснији Роберт Купер, први преговарач ЕУ и аутор књиге ,,Разбијање нација: Поредак и хаос у 21. веку“ (нашим политичарима добро познатог из процеса издаје државе названог ,,Бриселски споразум“). Из свега претходног се види да се браћи Јужним Србима у сваком случају се не пише добро.

А сад, да ли неко мисли да истовремена дешавања са Ердоганом у Турској, ослобађање Харадинаја по српској оптужници у Француској и отворене сепаратистичке изјаве Јонуза Муслијуа у Бујановцу (за кога кажу да је блиски рођак нашег председника/премијера/још мало патријарха/вероватно канцелара) немају везе? Наравно да ништа није случајно: Вучић је преко амбасадора позвао Ердогана ради привлачења турских инвестивија у Србију и најавио долазак нових предузетника из Турске, који су, гле чуда, спремни да своје пословање прошире “у неким од градова Србије, пре свега у Рашкој области“; Француска је због својих проблема са муслиманима показала да је прешла преко давних историјских веза и показала да нам у последњих стотинак година није ни била пријатељ; о хапшењу сепаратиста и терориста наравно да нема говора када је земља под окупацијом, поготово Шиптара који су под истим газдом као и наши управници колоније.

Тако ја то видим. Наравно да на интернету можете наћи много боље анализе, али, ето, покушавајући себи да објасним написао сам ово за оне којима је све то мутно, а наравно да и јесте, јер Шиптари никада у историји нису били гарант мира већ оружје за напад на православне државе. Све агресивније и отвореније непријатељске изјаве албанског премијера Едија Раме и других “лидера“ само то потврђују и најављују нове сукобе на овим просторима.

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*