DŽUKELA (NIJE ZA ONE ISPOD 18)

Kucnula je i kao nekada odmah ušla, nešto pre 20 časova. Ubrzano je prešla prostor između hodnika i dnevnog boravka.
– Pederu…
Gledao ju je ne govoreći ništa. Čula se muzika sa “Radio Indeksa“, dok su mrak narušavale svećice sa mirisom jabuke i cimeta.
– Baš si peder-reče ljubeći ga u kraj usana.
Osmeh joj je bio razvučen, ali mu još nije bilo jasno čime je zaslužio takav nastup. Znao je da je pametnije da ne ulazi u priču i samo je zagrli.
– Pederčino…
Čekao je.
– Stvarno si peder prema meni…
Još je čekao.
– Znaš koliko sam plakala…
E, to je taj momenat kad Neda prelazi u Dadu. Uhvatio ju je za glavu i poljubio.
– Ali, neću ti zaboraviti, znaš…
Ljubio ju je misleći da će tako prekinuti dotok vazduha potreban za priču. Nastavila je preko njegovog jezika:
– …ubre ‘e’no…
Odvoji se od njega i ode da zaključa vrata.
– Stvarno si đubre…(skida jaknu i maramu)…Toliko vremena da mi se ne javiš…A život bih dala za tebe… Gura ga prema krevetu, ljubeći. U padu preko njega zbacuje cipele.
– Stegni me-skoro naredi.
Steže je u naručje.
– A samo sam htela ovo udubljenje na tvom ramenu…
Poljupci su bili sve žešći.
– Ne grizi me džukelo, ostaće modrica!
Zavuče mu ruku u donji deo trenerke.
– Oo, pa ko je to mene poželeo?
Svuče trenerku. I taman htede da na kožurasti mikrofon “pozdravi majku, oca i ostale roditelje“, kad zazvoni mobilni. Ne puštajući mikrofon drugom rukom dohvati torbu sa stola i izvadi telefon.
– Molim?…Jeste, u tom lokalu….(Mm-mm-dok sagovornik priča-mmmm)…Doći ću po tebe…(mmmm)…Računaj u 9….(kratko m)…bolje u 9.15. Ćao…(prekida vezu i ubacuje telefon u torbu) Mm-mmamu im jebemm-mm, organizovala sam proslavu mature, pa mmm-mme svi zovuummm…
Kad su reči postale nerazgovetne nežno joj povuče glavu gore.
– Ti bi da uđeš, a? Ko’ko si me pozeleo?-iz samo njoj znanog razloga poče da tepa, skidajući pantalone.
– Puno si me pozeleo, je l’ da?-čarape i gaće.
Pokuša da joj skine gornji deo, ali ona nije htela. Na kvarnjaka zavuče ruku pozadi i jednom rukom otkopča brus.
– Oo, još imaš veštinu-divila se njegovom umeću. (Godine i godine iskustva, pomisli, ali ne reče ništa.)
Opkorači ga i uz jedan izdisaj, po čemu se valjda i zove čuveni hit grupe Vajtsnejk “Izdislav“, nakači se na USB, pa je prenos podataka mogao da počne.
– Samo da znaš, ja još ne vrištim.
U razgovoru pre par godina rekla mu je da je kad se udala živela sa mužem i svekrom i svekrvom u malom stanu, kasnije su došla i deca, pa je naučila da se bez obzira koliko joj je lepo ne oglašava. A on se uvek trudio da dobije baš tu zvučnu potvrdu što je značilo da je morao da se potrudi jer ko zna kada će imati sledeću priliku.
Počela je kvalifikacije za jahačke sportove na Olimpijadi, sa očiglednim pretenzijama na medalju.
– Džukela si-ahh….jesi-ahh-hhh……znaš da nisam moglaAAAA ranije…. promeniiiili mi radno mesto….aaaahhh…po čitav dan na posluuuuhhh…
Pošto je transfer podataka išao sporo, verovatno ometan njenom pričom o svemu i svačemu, nakon nekih pola sata okrete je na leđa i zakači njena kolena za laktove. Počeo je polako, istražujući pravi položaj, a onda postepeno ubrzavao.
Znala je šta to znači.
– Nisam sIIgurna…..ne-emoj u-u mene…
No, no ću u sebe, pomisli na čuvenu repliku Petra Božovića. Sve više je ubrzavao škrgućući zubima. Kapljica znoja se sa nosa cedila na njeno lepo lice. Još malo…još malo i milioni njegovih plivača će krenuti na poslednji put…Joooš maalo…Zatvorenih očiju, stežući usne, ubrzavala je dah sa njegovim. Želeo je da je čuje, znao je da to može, mogla je da se opusti jer tu nema ko da je čuje osim komšija koji posle pišu anonimna zavidna pisma, hajde, hajde…Zabijao se pokušavajući da dočeka onu najlepšu sinhronizaciju ne obazirući se na upozorenje da su možda plodni dani. Kada su kamikaze pošle u desant na jajnu ćeliju, spusti se i ugrize je za resicu levog uveta. Nije bilo greške, nakon zarivanja noktiju u njegove plećke, spazmovi ekstaze iznedriše dva kratka “AH, AH“, k’o da se opekla na rernu, pomisli. Polako se pomerao, “dvoumeći se“ (Pitali Fatu da li više voli kad joj ulazi, ili kad izlazi? Misli se Fata, misli, pa će “Ja najviše volim kad se dvoumi“).
– Džu-džu-džukelo-reče uvaljujući mu se u naručje. Mazi me.
Mazio ju je dok je dolazila do daha. Daunload komplit uz zvučni signal.
– Stvarno si džukela…Kada vidim kakav si, pa ja se od mog muža nikad ne bih razvela…nikad….nikad! Nisi trebao ono na kraju…Sva treperim, a idem na proslavu mature…
Otišla je do kupatila i vrisnula “Jaao kakva mi je kosa!“
Po izlasku je počela da se oblači.
– Znala sam i prošli put….rekla sam sebi nikad više…kakva ljubav, kakvo zaljubljivanje, ali ti si morao da mi zapržiš čorbu…I posle se ne javljaš… Stvarno si neviđena džukela, majke mi. Ali NE-VI-ĐE-NA!
Stavila je karmin, do duše druge boje od onoga sa kojim je došla, zavila maramu oko vrata i obukla kaput.
– Ne znam, valjda mi se zato tako i sviđaš što si tolika džukela.
Ljubila ga je dugo na putu prema vratima. Tačno u 21.10 izašla je u mrak hodnika, da na vreme pokupi drugaricu. Cenio je tu njenu osobinu, kao i mnoge druge zbog kojih je znao da će opet doći.

Dok se soba osećala na znoj umesto na jabuku i cimet sa radija se čuo veliki hit “Somebody I used to know“, a on je razmišljao kada je to od bajkera postao džukela….

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.