Borci


 

Pretprošli petak zove Olja, starija ćerka koja studira medicinu u Novom Sadu, kidajući se preko telefona jer je pala poslednji ispit iz četvrte godine, čime bi praktično izgubila godinu zbog neka tri boda (po ,,Bolonji“). Kaže da je skoro sve znala, ali da se ta profesorka iz neurologije iživljava nad svima i da jednostavno nije htela da je pusti. Nije prihvatala odgovore čak ni kada se Olja ponudila da donese knjigu i da joj pokaže tačno na kojoj se strani nalazi traženi odgovor. Pomenula je i to da ju je čekala ispred ordinacije u bolnici više od dva i po sata u odnosu na vreme kada joj je profesorica zakazala ispit. U prethodne četiri godine studija nikada se ranije nije žalila, tako da nije bilo razloga da joj ne verujem.

Rekao sam joj da traži polaganje pred komisijom. Odbila je uz obrazloženje da nema komisije koja će preći preko mišljenja te profesorke i da to niko u skorijoj prošlosti, koliko je čula, nije to ni tražio upravo zbog nikakvih izgleda za uspeh. Profesori nisu hteli da se zameraju jedni drugima i to su nazivali ,,kolegijalnost“. Uveravao sam je da nema šta da izgubi i da će pred sobom biti čista jer je pokušala sve. Nije bio problem samo gubljenje godine već što bi to lančano izazvalo niz drugih problema.

Preko vikenda smo je bivša supruga i ja nagovarali i u ponedeljak je nekako uspela da zakaže polaganje za prošli petak. U petak sam joj poslao poruku ,,Ti si borac na mene, samo se opusti i ne daj da te iznerviraju.“ Možda je poruka stigla baš u trenutku dok je navedena profesorica prolazila pored nje u hodniku, komentarišući sa tri koleginice iz komisije kako je ,,sramota što je Olja tražila polaganje pred komisijom jer prošli put ništa nije znala i da ona neće da prisustvuje ispitu jer ima pametnija posla“. Kada je stala pred komisiju Olji su rekli je najveća ocena koju može dobiti 9, valjda po onom starom da samo profesori znaju za 10.

Posle par sati praktičnog i teorijskog ispitivanja, na kojem samo što nisu pitali brojeve slika na kojima se nalaze nervi, komisija joj je rekla da izađe kako bi se konsultovali. Posle dvadesetak minuta većanja pozvali su je i rekli joj da je znala za 9, ali su joj u indeks upisali 8, pogađate, ,,zbog kolegijalnosti“. Iako svesna da je znala za više, prihvatila je ocenu. U hodniku je sa pobedničkim smeškom prošla pored profesorice koja ju je oborila na ispitu. Time je utrla put drugim studentima, nad kojim se profesori iživljavaju, da traže svoje pravo.

Olivera je peta godina medicine i ostala je na budžetu.
Nataša je prvu godinu medicine završila sa prosekom 10.
Aleksi je zarasla polomljena ruka i bio je među najboljim igračima školskog turnira u fudbalu. Krenuo je i u ,,Abakus“, školu mentalnih veština.

Da bi vam deca bili borci morate prvo vi biti borci. To je jedina i prava borba za bolje sutra, sve ostalo su izgovori.

deca

One Comment

  1. Ana 31. oktobra 2016. Reply

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.