,,Не може другачије“

 

Пита неки лик прекјуче зашто не пишем на блогу. И ја му одговорим.

Пријатељи знају да сам се потпуно повукао из друштвеног живота не бих ли завршио давно започето писање. Иритирају ме свакодневне појаве и уједам се за прсте да не губим време на њихово коментарисање, али неке ствари су заиста ван мојих моћи контроле. Елем…

Прошле године на састанку скупштине станара у складу са законом изаберемо управника зграде, да не би плаћали професионалног. Сложимо се и да човеку плаћамо преко рачуна неких 130 динара по стану, само да скинемо скота који је пре њега био председник скупштине станара 12 година и ништа, апсолутно ништа није урадио на згради. Због таквог ,,домаћинског“ односа нама на петом, последњем спрату, киша је 2014. падала директно у стан, али то њега није дотицало јер је становао на првом. Зато је прва ставка новог управника била репарација или замена кровног покривача. Пара на рачуну је било, то није био проблем, бар довољно за учешће приликом поправке крова. Све се дешавало прошле године крајем фебруара (28.2. је био последњи рок за избор управника) и почетком марта. У марту су завршени сви папири око управника, када је и уписан у регистар.

У априлу и мају неколико пута питам управника када ће почети да се ради кров, касније поново, пролази и лето, да би добио одговор да ЈСП ,,Стан“, са којим је зграда била дужна да склопи уговор о одржавању, не може да да понуде за три врсте кровног покривача које смо тражили, већ само за лим. На састанку смо се договорили да се прикупе понуде и за теголу, којом је покривена зграда, као и за цреп, али, ето, ЈСП ,,Стан“ нуди само да се постојећа тегола прекрије лимом. Нађем понуде које сам прикупио пре више од 12 година, када сам ја био председник скупштине станара, и дам управнику, како би ови у ЈСП ,,Стан“ имали квадратуру. Пазите: Јавно Стамбено ПРЕДУЗЕЋЕ, у граду у ком има неколико грађевинских фирми и Бог зна колико приватних предузимача, не може да прикупи понуде за покривање неколико стотина квадрата крова (фирма ,,СЕТ“ је у понуди израчунала тачно 519,91м²)! Па чему служе директори, референти, правници и остали запослени у ПРЕДУЗЕЋУ, него да прибаве понуде за инвестиционо и текуће одржавање зграде?

Ушло се у јесен, видим да од крова неће бити ништа, пита ме управник да ли да онда урадимо видео-надзор и заменимо улазна врата, пошто то нема везе са атмосферским приликама. Иако невољно, јер се поново троше паре на ствари које нису приоритетне, потпишем и дам сагласност, уз услов да прва ствар у овој години буде рад на крову. То је било негде у септембру, ако се добро сећам. Прошао је октобар, новембар, децембар…

Крајем децембра ми управник каже да су требали да дођу и поставе врата, али ,,нешто“, ,,неки проблеми“…У тим ,,неким проблемима“ прође и нова година, наводно су из фирме која је извођач обећали да ће крајем јануара врата бити постављена и интерфон пуштен у рад. Чврсто су обећали. Дошли су у суботу 9.3.

На изласку из зграде случајно срећем управника и питам га шта је са интерфоном, пошто је командна табла била извађена, а каблови висили из бужира.

Рекао ми је овако:
– Комшо, долазили су четири пута да мере и после шест месеци донели да монтирају врата која се отварају на контра страну.
Сво време док сам шетао размишљао сам са каквим то фирмама ЈСП ,,Стан“ склапа уговоре, када шест месеци не могу да ураде и поставе обична улазна врата, а када их најзад донесу да монтирају установе да се отварају на погрешну страну.

Јуче око поднева силазим из стана и у лифту осећам смрад вара, односно истопљеног или исеченог метала. На изласку из лифта имам шта и видети: ,,мајстори“ су исекли и извадили стара, и постављају нова врата. Пуштају ме да прођем. Испред зграде управник са телефоном.

Питам га шта је ово, пошто врата која се постављају ни не личе на врата која су 28 година била на згради, а договорили смо се да се ураде таква ИСТА, само од другог, модернијег материјала (стара су била од металних кутија, са једноструким стаклом). Ова нова изгледају као дете од наших старих врата.
Шири руке, каже да нема појма, уопште се нису тако договорили.

Питам раднике ко је рекао да поставе таква врата. Један од њих, који је ваљда пословођа, почиње са ароганцијом. Као ,,тако мора“, ,,не може другачије, јер су врата на Ге“…
Говорим поново да је договор био да се ураде ИСТА врата, односно врата ИСТИХ ДИМЕНЗИЈА, али је упоран да то не може.
Кажем управнику да се нисмо тако договорили и да ни у ком случају не потписује ништа у име станара зграде.
Седам у кола и зовем референта из ЈСП ,,Стан“, надлежног за наш рејон. Позивам га да дође на лице места и реши ситуацију, јер врата која се постављају немају никакве везе ни са договором, а Бога ми ни са стандардом. Каже да ће доћи и ја одлазим да дам крв и завршим неке послове, мислећи да ће се доласком одговорног лица то решити.

Враћам се после пар сати са кесама у рукама и једва пролазим кроз врата. Питам раднике шта је било, кажу да им је речено да врата поставе. Пењем се у стан и прво зовем управника. Неће да се јави. Опет зовем референта из ,,Стана“ и питам зашто су та мини-врата уграђена.

После његове изјаве да је то све како треба и ,,да је стандард 90 сантима“  не сећам се шта сам му све од фамилије поменуо. И њему и осталима у ЈСП ,,Стан“. А заслужили су то одавно, јер скоро 10 година нису могли да реше смрад код мене у купатилу. Долазили су, завлачили се под каду, мирисали, отварали сливнике, мењали цеви, не знам шта све нису радили и…и ништа. Претпрошле године сам на њихову сугестију комплетно реновирао купатило, јер су ми рекли ,,да је нешто код мене“, а како сам приликом тих радова прошао описао сам у блогу ,,Мајстори, мајстори“. На крају је све то било џаба, јер се смрад појављивао повремено још интензивнији него раније. Морао сам да се посвађам са свима и да водоинсталатеру наредим (буквално) да на моју одговорност исече цев од канализационе вентилације која иде изнад мог стана на кров, да би са сајлом утврдио ДА ПОСТОЈИ ЗАЧЕПЉЕЊЕ У ЦЕВИ БАШ У МОМ КУПАТИЛУ.  Да не би тек реновирано купатило лупао по пети пут, позвали смо човека са машинском сајлом, који је пре неколико дана проџарао десетак метара цеви и установио да је у кривини у мом купатилу било зачепљење од малтера или бетона, а не од неке животиње, како су мислили (на глави сајле се појављивао само песак и шљунак). Значи приликом градње је мајстор испустио ванглицу са малтером или кофу с бетоном и пролио у цев, наставивши посао као да ништа није било, због чега ми се у стану повремено осећао амонијак као у ВеЦе-у на железничкој станици (покојној београдској). И годинама сам трпео њихово филозофирање у стану, типа ,,можда је ово, можда је оно“, ,,хајде да заменимо ово, ако није заменићемо оно“, док нисам узео сам да решим проблем. Толико о стручности.

Да не бих дужио, ево димензија старих и нових врата (црно-стара, црвено-нова), с тим што је слободан простор нових врата 70цм због дебљине самих врата. Одакле референту у ,,Стану“ информација да су постављена врата широка 90цм је друго питање.


(Лево-стара врата, десно-нова)

Пазите: собна врата су 80цм (код мене 81цм, мерена на три висине: под, средина, врх), улазна врата У СТАН су 90цм, улазна врата У ЛИФТ су 85цм, а УЛАЗНА ВРАТА У ЗГРАДУ су 70цм! Који је то стандард? На слици испод имате извод из Правилника о условима и нормативима за пројектовање стамбених зграда и станова, где је наведено да је минимална ширина улазних врата 120цм, а висина 210цм.
Јесте да наша зграда није новопројектована, али су врата нова. Значи треба испоштовати стандард који је технички могуће испоштовати: ако је висина 210, онда не морају врата бити 240цм колико су била, али ако су била 1м широка, ко коме даје право да се смање на 70цм, када је метар ближи нормативу? Е сад, зашто су врата висока 2м? Зато што су шипке од којих се праве дужине 6м, па се од једне шипке могу извући три висине без отпада, што са прописаном висином од 210цм није случај. А норматив? ,,Ма јебо норматив, кад се нама не исплати!“

Да бих дочарао колики је проблем са улазним вратима у зграду од 70цм навешћу само пар примера везаних за себе: инвалидска колица су 64цм, а ако их гурам сам то је још неких 10цм, бар, због руку са стране. Не крећем се са инвалидским колицима, али је за мене без ноге то нека неминовност када уђем у озбиљније године. Бицикл који користим има ширину гувернале 63цм. Тај бицикл људи са свим екстремитетима не могу изгурати кроз 70цм широка врата, а камоли ја (односно могу га изгурати и гурнути низ степенце, јер не могу с њим изаћи). О томе да треба да се бијете са вратима када уносите кесе или, не дај Боже, неке веће ствари не треба трошити речи. Да не помињем да су ми врата на пољском ВеЦе-у у селу шира него врата на згради.

Осим тога, управник је рекао да изнад врата мора бити прозор, као на старим, а на новим је то само светларник!

Најгоре од свега је то што су стручњаци из ЈСП ,,Стан“ уместо да штите струку и нормативе још учествовали и подржали фирму, јер су свих 6 месеци знали да извођач није извршио обавезу испоруке и монтаже врата. Јутрос када сам био у ЈСП ,,Стан“ нема директора (,,Инфраструктуре“), нема директорице (ЈСП ,,Стан“), правница не зна ништа ни о чему, поново сам приморан да се обратим референту који ми каже да они немају никакав уговор, нити радни налог по ком су врата урађена, већ да то има управник. Тада сам сазнао да се фирма која је извођач радова зове СЗР ,,Огледало“. Шаљем поруку управнику да ми достави било шта од документације из које се види ко је с ким и шта договарао, али до завршетка овог текста одговор на поруку нисам добио, али сам синоћ добио мејл у којем управник зграде каже ,,да ни он није задовољан и да је решавање у поступку“.

И то вам је то: ви сте дужни да склопите уговор о одржавању зграде са фирмом којој је локална самоуправа поверила послове од јавног интереса у области становања, та фирма склапа уговоре са извођачима разних врста радова по систему најјефтиније понуде, из чега можете наслутити квалитет изведених радова, а они су дужни да управнике зграда убеде да ,,другачије није могло“, како би ови потписали да вам се скину паре са рачуна. И то је оно због чега ви за своје паре не можете добити оно што желите. Уместо да су у ЈСП ,,Стан“ раскинули уговор са фирмом која после 6 месеци не може да испоручи и монтира врата у складу с договором, сада стрепимо шта нас може очекивати приликом репарације кровног покривача. Ко зна, можда нам пошаљу извођача који ће шест месеци супер-лепком лепити једну по једну плочу теголе, па ће и он када буде прокисивало рећи ,,другачије није могло“. (Зграду до моје, сличне квадратуре крова, покривали су лимом више од три месеца, што у просеку значи да је дневно рађено око 5-6 квадрата. Замислите да се више од три месеца провлачите испод шипки скеле око зграде, због посла који би озбиљна фирма урадила за десетак дана.) А све то је у суштини мазохизам, јер се јавна предузећа на територији града финансирају од новца пореских обвезника, тако да грађани у ствари плаћају да их ,,јебу у здрав мозак“ са изговорима како ,,другачије није могло“ (управо такво недефинисано пословање ЈСП ,,Стан“ око израде фасада на зградама је иницирало обраћање мог друга Владе Вуковића градоначенику Шапца Небојши Зеленовићу, које они који имају профил на Фејсбуку могу прочитати овде.)

Није ово прича о ЈСП ,,Стан“, ово је прича о свим јавним предузећима (о ЈКП ,,Топлана-Шабац“ сам писао овде) и партократији: партијски идиоти поставе на дужност послушне идиоте, а ови склопе уговор са неспособним идиотима, због чега читав век у Србији ,,не може другачије“.

 

Наставак ове приче са несумњиво тужним крајем тек следи. А књига? Једино да се прешалтам на ,,Како сам систематски уништаван од идиота“, њу ћу много брже завршити.

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.