Markale

Na današnji dan 5.2.1994. godine desio se masakr na Markalama u Sarajevu, kada je ubijeno 68 ljudi, a ranjeno 144. Masakr se desio između 12.10 i 12.15 sati, kada je minobacačka granata promera 120 milimetara pala na prepunu pijacu Markale (u Hagu nazvan ,,Slučaj Markale“). Svi zapadni mediji su odmah naveli Srbe kao autore ovog napada, iako je Majkl Rouz, tadašnji komandant UNPROFOR-a, u svom prvobitnom izveštaju naveo da je granata ispaljena sa pozicije pod kontrolom Muslimana. Kasniji i ,,temeljitiji“ izveštaj UNPROFOR-a otkrio je ,,grešku“ u prvobitnim nalazima. Republika Srpska je povodom toga od UNPROFOR-a tražila osnivanje istražnog tima u kome bi bili zastupljeni pripadnici Vojske Republike Srpske i Armije Republike BiH, međutim ovaj predlog je odbijen, tako da je Organizacija ujedinjenih nacija zaključila ,,da je bilo nemoguće odrediti sa koje strane je granata ispaljena“.

Dimitrije Ristevski, pilot JNA u penziji, u svojoj knjizi ,,Psihološka rehabilitacija Srbije“ na stranama 61 i 62 o tom događaju piše:
“Kada se desila tragedija na Markalama u predsedništvu muslimanske Bosne održavao se koncert ozbiljne muzike. U toku koncerta, kaže upravnik Kamernog teatra u Sarajevu Gradimir Gojer, nakon što su ga obavestili o tragediji, Alija Izetbegović je dao znak da se koncert nastavi, a tako može da postupi samo čovek koji je ranije bio upoznat sa onim što će se ranije desiti na Markalama. Planirati ubistvo 68 ljudi i ranjavanje 200, saznati da je planirano izvršeno i nastaviti sa uživanjem u ozbiljnoj muzici ni po kakvim kriterijumima se ne može nazvati normalnim. Međutim, ovde nije reč samo o duševnoj bolesti Izetbegovića, niti samo o bosanskim muslimanima, već je reč o duševnoj bolesti na globalnom planu. Jasuši Akaši, predstavnik UN za Bosnu, sa zakašnjenjem od 26 meseci obavestio je svetsku javnost da su zločin na pijaci u Sarajevu izvršili muslimani, zabranili sanitetskim ekipama UN da pružaju pomoć i istražnoj ekipi UN da ustanovi ko je izvršio zločin. Izveštaj o zločinu blagovremeno je bio dostavljen UN, a imala ga je i većina novinara glavnih svetskih agencija. Inače, zločin su pripremili stručnjaci američke CIA-e i stručne službe zapadnih zemalja prisutnih u Bosni, a granate je ispalila muslimanska vojska sa krova susedne zgrade. Ruski obaveštajci za pripremu zločina su saznali osam dana ranije i o tome obavestili Hrvate, Nemce i Amerikance, a francuski vojni istražni tim je ustanovio da je ,,sve do juna 1995.godine snajperska vatra usmeravana prema civilima u Sarajevu dolazila sa položaja muslimanske vojske, koja je namerno gađala pripadnike svog naroda“.
(…) Pokrenuti svet i UN da satanizuju srpski narod i zavoditi ekonomske sankcije Srbiji radi rata u Bosni, koga su izazvali Vatikan, Nemačka i SAD, i radi zločina u Bosni, koje su vršili muslimani, jeste bolestan način reagovanja, nezavisno od činjenice što je u tome učestvovao sav svet.“

A deo tog sveta (NATO) je zbog ovog i zločina od 28.8.1995. na istoj pijaci (slučaj nazvan ,,Pijaca Markale“) bombardovao Republiku Srpsku.

U januaru 2003. godine, u procesu protiv generala Stanislava Galića, Haški tribunal je na osnovu izuzetno sumnjivog veštačenja zaključio da je su masakr počinile snage Vojske Republike Srpske i osudile Galića na doživotnu robiju. U tom verovatno dirigovanom veštačenju neki od pet ,,mogućih srpskih položaja sa kojih je ispaljena granata“ bili su u šumi, a svakom ko se iole razume u vojsku poznato je da minobacač ne može da dejstvuje iz šume, jer postoji mogućnost da grane aktiviraju granatu. Osim toga, zbog okolnih višespratnica koje okružuju pijacu Markale nije bilo moguće da granata pod takvim uglom stigne sa srpskih položaja i padne između tezgi, a da ne zakači krov iznad tezge. Međutim, oni koji su bili u ratu, prvo po čemu su mogli naslutiti da se radi o isceniranom zločinu bio je broj žrtava, jer je nemoguće da od jedne minobacačke granate 120mm pogine i bude izranjavan toliki broj ljudi, pa da je bila i atomska minobacačka. O tome je svedočio i pukovnik Andrej Demurenko, načelnik štaba jednog sektora UNPROFOR-a i komandant ruskog bataljona: ,,Bilo je nelogično da jedna granata pobije i rani tolike ljude, a druge dve nisu nikoga ni ogrebale“. Da je zločin bio isceniran od strane muslimanske strane u Hagu je 2015. na suđenju gen.Ratku Mladiću potvrdio i zaštićeni svedok pod oznakom GRM-116.

Iscenirani zločin na pijaci Markale bio je samo uvod u niz nameštaljki kojima će se satanizovati srpski narod: Tuzlanska kapija, Markale 2, Račak…

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.