Топлана без контроле

 

У дневном листу “Данас“ од 11.1.2017. објављен је чланак “Грађани без обавезе да плаћају рачуне за грејање?’‘. Кликом на подвучени линк можете прочитати све наводе из чланка да га беспотребно не бих препричавао.

Оно основно је да је Законом о енергетици, који је ступио на снагу 29. децембра 2014. године, прописано да су „снабдевач топлотном енергијом и крајњи купац дужни да закључе писани уговор о снабдевању топлотном енергијом“ у року од две године од ступања на снагу тог закона. Пошто ниједна топлана на територији Србије то није урадила Министарство енергетике 28.7.2016. свим топланама доставља допис у којем их упозорва на истек рока за склапање уговора, што можете видети са слика у прилогу.

toplana-akt
toplana-akt2

И не само да топлане тај законски рок, који је истекао 29.11.2016., нису испоштовале него су још тражиле и продужење истог за годину дана, наводно због “обимности и компликованости посла“. Пазите: њима је компликовано да за две године направе нацрт уговора, а грађанима је једноставно да плаћају (пре)високе рачуне за грејање. Због тога су удружења грађана из Ниша, Крагујевца, Краљева и Зрењанина почела са доставом обавештења топланама по којима корисници након 29.12.2016. немају више обавезу плаћања рачуна за грејање јер ће се даља испорука топлотне енергије сматрати уговорно необавезујућом, добровољном услугом.

Формулар обавештења заједно са горњим актом  можете преузети ОВДЕ.

Познато је да већина грађана Шапца прикључена на шабачку топлану (да не бих понављао мисли се на ЈКП “Топлана-Шабац“) цену централног грејања сматра превисоком, јер се наплаћује по принципу колико топлани треба новца толико ће и да наплати. Тако им је омогућено јер појединачни корисници никада нису склопили уговор са топланом, већ је приликом изградње склапан уговор на нивоу зграде, у шта је ретко ко од станара имао увид. Зграда у којој станујем завршена је 1990./1991. и има своју подстаницу која је када сам примао дужност Председника скупштине станара 2003. била обијена и похарана. Купио сам нови цилиндар и заменио, али су из топлане тражили да само они имају кључ, иако су пре тога само они и имали кључ, а никакву крађу нису пријавили. Значи станари приликом куповине стана плате све што је у згради, па тако и комплетну инсталацију за грејање, а онда неко други има кључ од те инсталације и када се утврди да нешто недостаје опет станари то треба да купе. Тражио сам од топлане да ја или неко од станара буде присутан приликом мерења утрошене енергије да бих видео колико то енергије заиста зграда троши и да ли су локали одвојени од стамбеног дела, ни то  није заживело. Тражио сам да се поставе калориметри за сваки стан и да станари плаћају онолико колико потроше, рекли су да то накнадно није могуће и захтева велику инвестицију. “Чудним стицајем околности“ баш у то време један од инжењера из топлане је промовисао калориметре који би се индивидуално постављали у станове и коштали су од 200-300 евра, зависно од величине стана и броја радијатора, али је за то било потребно да пристане више од 60% станара, што због незаинтересованости подстанара за такву инвестицију такође није било могуће. Тако се десило да практично ни зграда ни станари немају никакву контролу над рачунима које плаћају, а ни над опремом коју су платили приликом куповине стана.

Да ствар буде још гора, када је средином деведесетих грејање било изузетно лоше тек после неколико сезона је установљено да је покварен измењивач топлоте, а све то време рачуни су плаћани у пуном износу. Сви станари су имали додатне изворе грејања јер температура у становима није прелазила 16, 17 степени. Тада ми је старија ћерка била беба и морао сам да донесем пећ на дрва како бих догревао стан. Из топлане су после жалби код мене долазили неколико пута и мерили 19 степени, што се као уклапало у њихове нормативе (од 19-21 степен), с тим да су пре тога у подстаници одвртали грејање мало јаче. То знам са сигурношћу јер после мерења ниједном температура није могла да се попне на тај подеок. Све то време нико није могао (или хтео) да нам каже да ли је тај измењивач топлоте који се покварио био онај који су станари платили приликом изградње зграде или је био замењен и наш “нов“ стављен у неку другу зграду (на шта се основано сумњало). Није могло да се утврди ко је и када вршио техничке прегледе јер је дневник прегледа, ваљда се тако зове, био однет. А нови измењивач је скупштина станара могла да набави, али топлана није хтела да га угради јер наводно за такав није могла да да гаранцију, иако би био набављен преко фирме са којом су и они сарађивали. Погађате да је измењивач морао бити набављен преко њих. И да не набрајам даље, читаво то погодно тло за малверзације створено је управо избегавањем склапања појединачног уговора са сваким корисником у којем би било наведено шта је чија надлежност. А погађајте ко је све те малверзације плаћао.

Прошле године сам због цене грејања, која је скупља од цене грејања на струју, а кажу и од грејања на гас, желео да се искључим и добио сам овакву информацију: 2000  динара кошта долазак, или не знам шта, и 800 динара раскачивање по радијатору, што би за мој стан износило 6000 динара. Међутим, са тим не престаје обавеза плаћања рачуна ЗА ИНДИРЕКТНО ГРЕЈАЊЕ преко заједничких зидова (тако ми речено) које би коштало 30 динара по квадратном метру стана! Схватате ли каква је то вишедеценијска пљачка када вам намећу да плаћате услугу коју не желите да користите?

О томе како цена грејања код нас стагнира или чак и поскупљује док на светском тржишту енергенти појефтињују не треба трошити речи. А о томе како се деценијама на место директора доводе партијски послушници сумњиве или тоталне нестручности тек не треба трошити речи.

Управо зато топлана мора да заснује уговор са сваким корисником који жели да користи њене услуге у ком ће бити наведено све: од начина испоруке топлотне енергије, начина контроле, начина плаћања, за шта се користе паре од оних 6 месеци када наводно не плаћамо грејање (што месечно за мој стан износи 1152 динара), ако је за редовно одржавање ко врши, када и шта спада у то одржавање, у зградама које имају своју подстаницу морају постојати инвентарске листе, а не да се алат и делови скидају и носе како се коме свиди…Једино тако ће корисници повратити контролу над потрошњом и избећи вишеструко веће плаћање од потрошеног.

Ако се слажете са покренутом иницијативом грађана за прекид плаћања рачуна за грејање док топлане не изврше законске обавезе према корисницима одштампајте обавештење са горњег линка, попуните податке (морају гласити на онога на кога се води рачун за грејање) и предајте ЈКП “Топлана-Шабац“ или дајте мени, па ћемо деловати преко неког од удружења потрошача, јер закон мора да важи како за грађане тако и за јавна предузећа.

One Comment

  1. Катарина Томић 13. јануара 2017. Reply

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.